Priča o Vilenjaku, treći deo

U septembru je želeo da ide kući. Nije još mogao. Imao je problem da nauči transfer, precenjivao je svoju snagu kako su lekari govorili. Zbog nervoze je pio tabletice, stvarno su mu bile potrebne. Pored terapija redovno je i pisao i znao je da kolumne dobro prolaze kod čitalaca. Nije pitao Saleta odakle mu sredstva da investira u novine, kada se one sve manje kupuju.Ljudi na Internetu sve mogu da pročitaju i saznaju.

Nesvesno, iz nekog sebi neobjašnjivog razloga, odlučio je da prekine saradnju sa Saletom kad izađe iz bolnice.

Vreme je letelo. Još jednom je pao, ali povrede nisu bile strašne i brzo se oporavio. Imao je jaku želju da što pre dođe kući. Novoj kući. Njegovi roditelji su, preko prijatelja advokata brzo prodali stan i sredili kuću koja se nalazila u mirnom kraju grada.

Marljivo je vežbao. Želja je bila sve jača. Uporedo sa pisanjem kolumne, pisao je i koncept svoje buduće emisije na radiju.Nikome nije pričao o tome.

Novu godinu je dočekao u sobi Centra, upoznao je mnogo ljudi tu, različitih zanimanja, godišta. Bilo je i devojaka, simpatičnih, komunikativnih, ali i tužnih, ćutljivih. Sve je bilo skoro pa u redu. Jedino što se kretao u kolicima, ali i na njih je navikao. „Iz ove se kože ne može“ znao je da kaže sebi kada počnu u glavi da mu se vrte crne misli.

U februaru su lekari odlučili da je prošao sve faze rehabilitacije. Saznao je sve o problemima koji će ga pratiti, kako treba da reaguje u nekim situacijama i kako da olakša život koji je pred njim.

Roditelji su takođe bili pripremljeni i upoznati sa paraplegijom. Lekari su dali svoj maksimum kada je u pitanju bila pomoć i nega.

Pozdravio se tog zimskog jutra sa novim sobnim poznanicima jer su stari odavno otišli kući. Pozdravio se i sa osobljem i pogled mu je lutao po holu Centra za rehabilitaciju dok su njegova majka i brat od ujaka plaćali bolničke dane na blagajni.

Došlo je vreme za nov početak. Nadao se da će biti dobar.

Dvorište je bilo pokriveno snegom, ali je odmah primetio da je veliko. Kuća je bila topla i prostrana. Tog dana su ga dočekali rođaci i prijatelji, a majka je napravila svečani ručak. Pozdravljao se i ljubio sa sestrama, braćom, tetkama, strinama i nije odmah video celu kuću.

– Radujete se kao da me ženite! pokušao je da bude bude duhovit ali je jedna tetka odmah počela da plače.

– Biće i toga tetka Seko, ne brinite, njegov kolega sa radija je prekinuo tužnu scenu.

Proveo je još par sati sa porodicom i prijateljima, a onda su oni otišli  jer je radna nedelja bila u toku, a  Marko je morao i da odmara.

– Da ti pomognem, ponudio se brat od tetke koji je ostao da bude kod njih par dana. Hajde da vidiš kako su tvoji skockali kuću.

Vodio ga je iz sobe u sobu, u kuhinju, kupatilo, obišao je sa njim celo prizemlje.

– Gore su još dve sobe, i kupatilo, hoćeš i to da vidiš? Brat je želeo da Marko vidi celu kuću.

– Ima vremena, gde je sada moja soba?

– Marko, bili smo tamo, nasmejao se brat. Nešto si rasejan?

– Da, hajde da idemo tamo, a mama neka skuva kafu, moramo ti i ja nešto da pričamo.

– Treba da odmaraš!

– Odmarao sam ja tamo, pusti sad, odmaraću i ovde. Potrebna mi je tvoja pomoć.

Marko je zamolio svog brata da proveri Saletovu firmu, jer je nije bilo na internetu. Sumnjao je sve vreme, i bilo je vreme da otkrije o čemu se radi i kaže „doviđenja“ Saletu.

Takođe mu je otkrio tajnu koju je krio od većine, posebno od svojih roditelja.

– Nastavljam da radim!

– Ali, kako to misliš?

– Glavni urednik je dolazio i u bolnicu i u Centar za rehabilitaciju. Znaš da je sve ravno do ulaza u zgradu, a do prvog sprata gde je radio napravili su platformu. Imaću svoju emisiju petkom uveče! Uveliko pravim koncept emisije. Svi moji sa radija su oduševljeni. Jedan vozač će besplatno da radi tu noć, da bi me vratio kući, da ne maltretiram ove iz Udruženja.

– Fenomenalno, ipak to je posao, kako ćeš izdržati i zašto se to krije?

– Ivane čoveče, imam jezik ako ne mogu da hodam. Od ponoći do tri ujutru će ići uživo emisije. Svaka je tematska, to je malo problem, ali izguraću to. Neću da vegetiram kod kuće.

– Ama zašto krijete to?

– Zato što se počinje za mesec dana, čekali su da dođem kući i već od prekosutra kreću džinglovi. Imam i novo umetničko ime. Da sam rekao mojima, hvalili bi se po komšiluku i neko bi od klinaca to saznao i vest bi prostrujala. A to nisam želeo. Pritom imam mesec dana vremena da prekinem pisanje kolumne. Još jedan tekst i ćao Sale, ali prethodno sve da proveriš. Zanima me.

Ivan je počeo da se smeje. Nije mogao da veruje odakle Marku toliko energije i volje, gde to pronalazi, u čemu, kako. Obećao je da će se raspitati o magazinu u kome se sada objavljuju kolumne, i obećao je da će ćuvati tajnu vezanu za emisiju.

– OK bato, samo mi šapni to umetničko ime, molim te, umirem od radoznalosti.

– Vilenjak. A emisija će se zvati „Noć sa Vilenjakom“. Ljubav, filmovi, knjige, problemi u društvu, tabu teme, bez cenzure, muzika i biće slobodnih večeri. I dve telefonske linije. Plus lepa plata i sve super.

– Au…Vilenjak, pa to će privući devojke care moj. Ivan se i dalje smejao.

– Videćemo. O tome još ne razmišljam.

– E Marko, stvarno si me obradovao. Ne femkaj se, vreme je i za novu ljubav.Nisi ti lud Vilenjače, lukav si, samo da znaš.

– Hajde, idi kod tetke, zove te, hoću malo da odmorim.

– Dobro, begam…

Kada je Ivan izašao iz sobe Marko je gledao šta su sve roditelji kupili, video je nove stvari i primetio je da mu je sve na dohvat ruke.

Zatvorio je oči i počeo da razmišlja o prvoj Vilenjakovoj emisiji i o tekstu kojim će završiti kolumnu.

Možda je Ivan u pravu. Možda će Vilenjak promeniti njegov život, nije dosadan ali u njemu nema onoga što pokreće svet. Nema ljubavi.

Kliknuo je na SEND a zatim uzeo telefon da zove Saleta. Javio mu se kada je telefon po treći put pozvonio. Odmah mu je rekao da je poslao poslednji tekst i da se oprostio sa čitaocima u tom tekstu. Sale je bio zbunjen. Da ne bi ulazio u veću raspravu sa njim, pričao je o tome kako ljudi treba da čitaju o vedrijoj strani života i predložio mu je da uzme neku devojku koja bi pisala o svom životu poslovne žene, supruge, majke, domaćice. Sale je bio zadovoljan idejom. Poslednji honorar će kroz par dana leći na račun, uvećan u znak zahvalnosti na lepoj saradnji.

Čime se on to bavi kad se razmeće parama, i dalje mu se to pitanje vrtelo po glavi.

-Nastaviće se –

4 thoughts on “Priča o Vilenjaku, treći deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.