Priča o Vilenjaku, šesti deo

–  Halo, Vesna ovde

–  Još ti pamtim glas, reci.. Marko je bio ljut, iznenađen, užasnut i goreo je od želje da sazna šta hoće od njega posle toliko vremena ćutanja i posle hladnog prekida veze.

–  Ti radiš, baš sam se iznenadila kada sam prošle nedelje slušala emisiju.

– Radim Vesna, imam još pet minuta do početka emisije. Šta hoćeš?

– Pa, kako to, mislila sam da si kod kuće. Kad bih mogla da te vidim?

– Nisam flipnuo Vesna zato što sam nepokretan. Imam i jezik, brz je znaš, i zašto bismo se nas dvoje videli? Šta ti treba?

– Svratiću do redakcije sledeće nedelje. Budi malo ranije tamo. Molim te, treba mi tvoja pomoć.

– Prekidam, radi šta hoćeš, moram da idem.

Marko je bio zapanjen. Iznenadila ga je njena drskost da ga zove jer joj nešto treba.

Primetila se nervoza dok je vodio tu emisiju, i jedva je čekao da stigne kući i priča sa Jelenom. Poslao joj je poruku da imaju nešto neodložno da razgovaraju.

Jelena je te večeri bila slobodna i sačekala ga je u njegovoj sobi kada se vratio kući sa vozačem. Mala je spavala kod svoje kuće sa bakom.Njegovi roditelji su zavoleli i nju i njeno dete.

– Jelena, zamisli šta se večeras desilo..skuvala si dušo kafu, ti si moja duša i zlato znaš…pričao je u jednom dahu, srećan zbog kafe koja ga je čekala i toplog sendviča koji je Jelena spremila.

Sve je ispričao. Ona je ćutala, zapanjena isto koliko i on.

– Pa, vidi šta hoće, što da ne.

– Ali da i ti budeš tamo, kako radiš sledeće nedelje?

– Pomeriću smenu, ne brini. Pojedi sendvič dok je topao, pa da popijemo kafu. Biće ovo još jedna naša noć.

– Ostaješ srećo?

– Da, pogotovo sada neću da te ostavim samog da se nerviraš.

Ostatak noći je bio nežan i lep.

Jelena i Marko su došli ranije u redakciju. Tonac mu je rekao da „drmne“ ili tableticu za smirenje ili pivo, po želji, jer će mu nešto od toga biti potrebno. Ispričao je ekipi šta mu se dešava i svi su bili na njegovoj strani znajući celu priču o Vesni.

Vesna je ušla i za njom se širio oblak najboljeg i verovatno najskupljeg parfema.

– Dobro veče, a vi ste..gledala je Jelenu..

– Markova devojka, sedite.

– Pa, treba da pričamo nasamo Marko, šta je ovo?

– Ovo je znak da pred devojkom ništa ne krijem. Gde si bila sve ove godine, i šta ti treba?

–  Uh..Znaš, bila sam jako tužna zbog tvoje nesreće i teško mi je da te takvog gledam..

– Gospođo, da li su mu izrasli rogovi? upitala je podsmešljivo Jelena.

– Marko, sa tobom razgovaram, a ne sa njom.

– Idi Jelena da kupiš kapućino, i brzo se vrati. Da, da li imam rogove?

– Postao si cinik. Eto šta bolest uradi od čoveka.

– Aman ženo, šta hoćeš?

– Pa..znaš, bili smo dugo zajedno, i ovaj..treba mi žirant, kupujem stan, odvajam se od roditelja, i setila sam se da tvoj otac ima veliku penziju i nije star..a sada vidim i ti radiš…

Skrušeno je govorila, oborila je glavu i gledala u crni itison.

– Napolje! Napolje izađi i ne zovi više nikada. Baš nikada. Zaboravi sve moje telefone, moju adresu. Ti si svoje pokazala kada je meni bilo najteže. Neka ti novi dečko bude žirant.

– Ali on ima malu platu. Izvini što sam te pitala, nisam znala koga više da pitam.

Izašla je iz kancelarije i skoro se sudarila sa Jelenom koja je nosila kapućino.

Drhtao je dok je sve pričao toncu i Jeleni i drhtao je kada je zvao šefa. Rekao mu je da te večeri ne može da radi, i zamolio ga da tonac kaže da se ne oseća dobro. Šef je pristao i rekao mu je da ide kući i odmori. I on je osetio drhtanje i nervozu u Markovom glasu. Te noći, prvi put od kada je počeo da vodi „Noć sa Vilenjakom“ nije radio.

Jelena ga je milovala po kosi a on je plakao. Tek sada je video pravo Vesnino lice. Jelena je posle popijene kafe otišla kući jer je želeo da ostane sam. Dogovorili su se da o ovome šta se dogodilo ništa ne pričaju njegovim roditeljima a ni njenoj majci, da ih ne bi uznemiravali.

Ta noć je za Marka bila bez sna. Sve vreme se vraćao u prošlost. Od trenutka kada je upoznao Vesnu, do nesreće kada ga je ostavila i do trenutka kada je tražila da joj njegov otac ili on budu žiranti za dobijanje velikog kredita.

Devojka bez emocija. Proračunata, hladna, egoista. Sećao se svih detalja njihove veze. Bila je sa njim zbog njegovog posla i zbog novca. Značilo joj je to što je on „poznata ličnost“ i što preko njega upoznaje razne pevače, glumce, poznate ličnosti. Tada se kretao u takvom društvu. Retko je govorila da ga voli.

Ma, nikada me nije volela. Bio sam samo njena stepenica ka nekom vrhu. Igrala se sa mnom. A ovaj bezobrazluk i ovu drskost nije mogao da razume. O svemu tome je razmišljao gledajući kroz prozor buđenje novog dana. I druga kutija cigareta bila je prazna. Umoran, nervozan i besan zaspao je tek kada je čuo da njegovi piju prvu jutarnju kafu.

Na drugom kraju grada Vesna se budila u naručju novog mladića, trećeg po redu od kako je raskinula sa Markom. Tužnim glasom mu je saopštila da je Marko isterao iz redakcije. Moraće da traže još nekoga ko bi im bio žirant ili da odustanu od kupovine stana i budu podstanari. To se Vesni nikako nije sviđalo. Razmišljala je da prekine vezu i konačno nađe nekoga ko ima dovoljno novca. Dok se njen mladić spremao za posao, preturala je po starim imenicima tražeći neki broj telefona. Odjednom je osmeh obasjao njeno lice kada je pronašla jedan broj. Ostaje još samo da pripredi neku scenu i ode iz te veze.

Marko je celog dana bio potišten. Roditeljima je rekao da je imao puno posla i da je umoran.

Ispričao je Ivanu sve kada je tog dana došao kod njih. Ivan je bio ljut što se uopšte video sa Vesnom. I dao mu je ideju za novu temu emisije-razočarenja u životu.

A on je doneo odluku koja će promeniti njegov život.

Emisija sa temom „razočarenja u životu“ bila je jedna od najslušanijih emisija na Markovoj radio stanici. Slušaoci su iznosili svoje životne priče, davali jedni drugima savete, i te noći termin je prvi put produžen.

Da li je moguće da smo kao društvo toliko posrnuli i da li je moguće da ljudi žele jedan drugome da napakoste, razmišljao je u kratkim pauzama. Bila je to   noć obojena sivom bojom tuge i imala je gorak ukus očaja. Marko je emisiju odjavio ovako:

„Dragi moji prijatelji, ova noć je za sve nas bila ispunjena bolom. Ali morate priznati da vam je lakše kada ste podelili svoja razočarenja sa strancima. Nemojte dozvoliti da vas iko više razočara, budite dovoljno mudri da se učite na greškama. Nemojte nikada nikoga razočarati. Potrudite se da budete bolji ljudi. Za to je potrebno malo-lepa reč, osmeh, razumevanje. Laku noć, i lepe, divne snove ispunjene ljubavlju želi vam vaš Vilenjak“.

Tog meseca je dobio novčanu nagradu pored plate jer je radio stanica postala najslušanija u gradu i okolini gde su emitovali signal.

U svom privatnom životu, Marko je doneo odluku da ozakoni vezu sa Jelenom.

Mnogo su vremena proveli zajedno i on je upoznao njenu dušu, njeno srce. Bila je dobra osoba, plemenita, poštena, hrabra i imala je ogromno srce koje je kucalo za njenu kćerkicu i za njega. Znao je celu Jeleninu priču. Rano je ostala bez oca, majka je radila i prekovremeno da bi se Jelena školovala i završila fakultet. Svog bivšeg muža Jelena je upoznala u jednoj diskoteci čiji je bio vlasnik. Upoznali su se na zatvorenoj rođendanskoj žurci koju je pravila njena drugarica. Brak je propao jer Jelena nije želela da strepi za život svoje devojčice i svoj život. On se bavio kriminalom i taj svet je Jelenu plašio. Razveli su se kada je ćerka imala tri godine. Jelena se vratila kod majke. Prodale su stan, i neko nasleđeno imanje i napravile su montažnu kuću u Markovom komšiluku.  Sredile su svoj život ali je Jelena ipak želela nešto, da ima nekoga pored sebe. Bila je mlada i njena majka se slagala sa tim njenim izborom. Ipak, sve dok nije počela da sluša „Noć sa Vilenjakom“ nije srela nekoga ko će ostaviti  jak utisak  na nju.

Marko se plašio svoje nemoći i prvih nedelja njihove veze nije mogao da se opusti jer je verovao da je ona sa njim iz sažaljenja. Nije znao da Jelena u njemu vidi dobrog i hrabrog čoveka. U svojoj porodici, sa očeve strane, imala je mogućnost da vidi paraplegičara koji je potonuo u svoj svet i koji nikada nije imao želju da nastavi normalan život posle nesreće.

U Marku je videla snagu, želju za životom i nije joj nimalo smetalo što je on u kolicima.

—-

Marko je razgovarao sa Jelenom o svojoj odluci. Želeo je da to bude zajednička odluka. Voleo je Jelenu i njeno dete, a želeo je i svoje dete, bar jedno.

– Jelena, Noćna ptičice moja, ne mogu da kleknem ispred tebe, a želim..želim…nesvesno se zbunio..

– Da! Pristajem. Već mesecima se pitam hoćeš li to reći. Jelena je počela da plače od sreće.

Zamolila je buduću svekrvu da ona jedne nedelje spremi ručak i ova je malo iznenađeno pristala. Nije znala o čemu se radi.

Bila je sunčana majska nedelja kada su se na ručku koji je spremila Jelena okupili Markovi roditelji, Jelenina majka i njihovi najbliži rođaci.

Svečano su im saopštili da su se verili i da će svadba biti u septembru.

Svi su bili oduševljeni a Ivan je stalno ponavljao da je to znao od samog početka.

—-

U Skadarliji, uz pesmu “ O Jelo, Jelena“ slavili su duboko u noć. Jelenina kuma je bila njena drugarica iz detinjstva sa kojom je celog života bila najbolja drugarica, a tonac sa radija, Markov drug, bio je kum.

Vesna je u svojoj sobi, potpuno sama, slušala objašnjenje da je zbog privatnih obaveza  te noći Vilenjak bio sprečen da vodi emisiju i  puštala se samo muzika. Znala je šta to znači. Bila je besna na sebe, na svoj život, na Marka, na ceo svet.

Jelena je počela da radi samo dnevne smene, a Marko je počeo da vodi jednu popodnevnu emisiju, jer je „Noć sa Vilenjakom“ preuzeo drugi kolega. Dosadilo mu je da noć provodi van kuće, sada je imao porodicu, a pritom je bio i umoran. Za taj umor je znala samo Jelena.

Nije želeo da klone ni kada su se pojavili neki zdravstveni problemi. Uspeo je zahvaljujući Jeleninoj ljubavi da ih prevaziđe.

Jedne noći su se smejali nekom vicu pročitanom na Internetu i usred tog smeha Marko je postao ozbiljan.

– Noćna ptičice moja, da li mi obećavaš da nikada nećeš postati ogromna ptičurina grabljivica?

Gledala ga je zapanjeno, ali je odlučila da odgovori kontra pitanjem.

– Vilenjače moj dobri, obećavaš li da nikada nećeš postati zao vilenjak, mrgodan i ljut?

– Obećavam.

– Onda obećavam i ja. Nasmejala se.

Devet meseci kasnije rođena je mala Noćna ptičica a posle dve godine i mali Vilenjak. Najstarija ćerka je obožavala seku i batu.

Jelena i Marko su bili srećni, zadovoljni i ispunjeni ljubavlju. I njihovi roditelji su bili srećni jer su dvorišta bila ispunjena dečijom grajom.

—–

U životu, kada  je najteže, nemojte nikada gubiti nadu. Nemojte gubiti veru u bolje dane. Život je sastavljen od dana za plakanje i od dana za smejanje. Radujte se sitnicama, one život znače.

I volite svim srcem, iskreno i čisto jer samo tako će i vas neko voleti.

KRAJ

– Sledi jedno objašnjenje ove priče i još ponešto-

5 thoughts on “Priča o Vilenjaku, šesti deo

    1. Ja volim radio, nego ga nešto u zadnje vreme slabije slušam…obožavam Index a sećam se početka Radio Pingvina..i nekih stanica 🙂

    1. Hvala na svim komentarima 🙂 Drago mi je što ti se priča dopala i što ti se sviđa ovaj blog 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.