Priča o Vilenjaku, peti deo

Prošle noći je memorisao taj broj i nikoga posle nije zvao, niti je gledao mobilni. Veliki brojevi su stajali na displeju, i nećkao se da li da je pozove ili da ipak sačeka. Slično je počela i veza sa Vesnom i nije želeo da pravi istu grešku. Razmišljao je i o svom hendikepu i kako bi ona reagovala da zna.

– Nemoj sve devojke da porediš sa Vesnom. Ne radi to sebi. I završavamo sada razgovor, odmah je zovi! Ivan je bio uporan.

Nemam šta da izgubim, hrabrio je samog sebe dok je Jelenin telefon zvonio.

– Daaa… Mamu tražite, zovite za pola sata, kupa se.

Javio mu se dečiji glasić. Udata je, ima dete, pa šta hoće da joj ja pričam o ljubavi…Bio je ljut na samog sebe. Napravila je od njega budalu koja odmah trči i zivka je. I hoće da prevari muža.

“ Udata je, dete se javilo, eto, poslušao sam te! “ Poslao je Ivanu SMS i još nije stigla potvrda da je SMS primljen kada je u ruci osetio vibraciju i onda čuo pesmu koja je bila melodija na njegovom telefonu. Jelena! Javio se besno

– Reci ptico!

– Marko, zašto si ljut? Malopre sam ustala i tuširala se, vidim da si zvao, ćerkica se javila.

– Zašto ja da ti pričam o ljubavi, zašto? Valjda može ON da ti priča i peva i šapuće o ljubavi.

–  Marko..počela je da se smeje. Čekaj da objasnim.

– Šta da mi objašnjavaš, ćao!

Jelena je bila zbunjena. Ponovo ga je pozvala, ovog puta na fiksni. Javio se posle drugog zvona i broj mu je bio nepoznat.

– Jelena ovde, ne spuštaj slušalicu. Razvedena sam već dve godine. Ćerka živi sa mnom i sa mojom mamom. Sada očekujem da joj dođe otac, provodi vikend sa njim. Nasmejala sam se jer si odmah doneo pogrešan zaključak. I nisi hteo da saslušaš..govorila je u jednom dahu. Bojala se da će opet spustiti slušalicu.

– Izvini, nervozno sam odreagovao.

Razgovarali su nekih petnaestak minuta, ona je više pričala, on je slušao. Saznao je da mu je koleginica, ali da radi u desku jedne televizijske kuće. Dežurala je prošlu noć i zbog toga je slušala njegovu emisiju. Nije bilo puno posla noću.

Dogovorili su se da se čuju tokom večeri, ona će biti sama kod kuće, jer majka ide u posetu nekim rođacima, a ćerka vikend provodi kod oca.

Od tada su se čuli bar jednom nedeljno. I pričali su o svemu. Posle mesec i više dana, ona je ponovo pitala kad piju kafu, i odgovorio je da mogu sledećeg popodneva.

****

– Ja ću te odvesti do tog kafića, pošto ne znaš ovaj kraj. Marko zaboga, pa nisi ni izašao da vidiš naselje. I neće se desiti ništa strašno. Ne očekuj previše. Bilo bi lepo i da budete prijatelji.

Ivan ga je savetovao, a Marko je gunđao jer se u dubini duše plašio tog susreta.

Nije upoznao kraj, jer je iz bolnice došao tokom zime, a onda je išao svuda taksijem ili sa ocem kolima, nije ni imao želju da posećuje male lokalne kafiće. Znao je da je pun predrasuda i nije mogao da ih se oslobodi. „Šta ako neko počne sažaljivo da me gleda“ -to pitanje koje nije mogao da izbaci iz glave, bilo je osnov njegove usamljenosti.

Ali, mora dalje, Ivan je bio u pravu.

Došli su ispred kafića i Marko je ugledao kratko ošišanu devojku, u suknji i ravnim sandalama koja je gledala levo i desno.

“ Trenutak istine! Ivan je počeo da se šali. Srećno bato, skoro da je otpevao te reči i jednostavno je otišao.

Kafić je bio u blizini njegove kuće i mogao je sam da se vrati. Zapamtio je put. Duboko je udahnuo i onda lagano ušao u kafić.

– Jelena, ja sam Marko, Marko, Vilenjak. Skoro da je promucao ove reči.

Prišla mu je i zagrlila ga, kao da se znaju dugo godina. Videla je zbunjeno i lepo lice i odmah je znala da je to on. I znala je sada zašto je izbegavao da se upoznaju.

– Marko, ludi čoveče, pa šta si pomislio, da ću se sad okrenuti i otići?

– To mi se jednom već desilo. Bez razmišljanja je ovo izgovorio.

– Hajde da sednemo i naručimo nešto, ne možemo da budemo sa strane.

Uz picu, kafu i koka-kolu su se opustili i tog dana nisu ni osetili kada je pala noć.

– Da gledam u zvezde, možda vidim padalicu? Vesna je bila vesela.

I Marko je bio srećan. Prvi put posle nesreće izašao je u lokalni kafić i niko ga nije gledao, a Jelena je slušala celu njegovu priču i sve vreme ga je držala za ruku.

Da, puno su narednih dana, meseci pričali o ljubavi i bili su oboje srećni. Upoznao je i Saru, njenu osmogodišnju devojčicu koja je obožavala da joj donosi bele čokolade. Jelena je stanovala četiri ulice dalje od njega i slobodno vreme su provodili zajedno.

Jedne večeri, dok se spremao da počne emisiju, pozvonio je telefon redakcije. Niko od slušalaca nije imao taj broj, jer su odredili druge linije za emisije.

Marko je doživeo pravo iznenađenje. Bila je to Vesna.

– Nastaviće se –

2 thoughts on “Priča o Vilenjaku, peti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.