Priča o njoj

Znaš prijatelju, moram da ti pričam o njoj. Grešan sam i pred Bogom i pred narodom kada je ona u pitanju.

Malena moja, kako sam je zvao, danas je fizički i psihički loše. Ja sam uzrok, onaj početak njenog kraja. Ja lično i ne znam kako bih joj sada pomogao. Sramota me je da je pozovem ili joj se pojavim na vratima stana.

Bilo je to prijatelju davno, jako davno. Ja okoreli švaler i alkos u povoju, i ona, zbunjena mlada devojka. Petnaest godina mlađa, ej, piletina bre.

Zvao sam je da joj poželim dobro jutro i laku noć. Izlazio sa njom na piće. Posvećivao joj veliku pažnju.

I ona se zaljubila. Meni je to imponovalo. Manipulisao sam sa njom, a ona naivna, nije to kapirala.

Da je mogla i zvezde sa neba bi mi skinula. Sve je činila za mene. A od mene dobijala poneki poljubac u obraz, zagrljaj, kafu, viski sa koka kolom, kolač, šta je sve želela. Skromna je oduvek bila.

Punih petnaest godina me je Malecka volela. Ona kad zavoli nekoga, voli do kraja. Odano.

Sve veze je zbog mene kvarila. Nije se udala jer je mene volela. A ja joj nisam nudio brak jer sam već bio oženjen. Nije joj to smetalo. Nismo bili u vezi. Samo smo se, kao prijatelji viđali i bojio sam njen svet svojim bojama.

A onda mi je dosadilo sve i na grub način sam je otkačio.

Mislio sam da će naći nekoga, udati se i biti srećna. Ali avaj..Zaljubila se u svoju „srodnu dušu“ koja nije mogla da joj pruži ono što nisam ja. I on je brate moj bio oženjen. Na finjaka je, baš kao i ja manipulisao tim nežnim stvorenjem.

I ona ga je volela dugo, predugo, sve dok nije rekao da ga ona fizički ne privlači. Tada je prestalo njihovo skoro redovno druženje.

Otkud ja sve znam? Pa, pratim je iz prikrajka. Imamo iste poznanike. Putevi nam se često sreću.

Pokušala je ona da ima veze sa nekim lošim momcima koji su mnogo pili, nešto im je falilo..Valjda je privlačila takve.

Onda je pronašla onog pravog, koji je eto umro u cvetu svoje mladosti, tj u cvetu svoje sredovečnosti. Žao mi je momka a žao mi je i nje. Mogla je da se skrasi. Ali, sudbina ne da.

Danas je ona nervozna i tužna. Sama je. Nema iskrenog prijatelja. Kako da joj pomognem? Da li da lupam čvrge onom smotanku koji je rekao da ga ona fizički ne privlači? Ili da skupim herc i okrenem njen broj. Da joj bar sada budem pravi prijatelj.

Ne znam prijatelju šta je pametnije. Želim samo da je izvučem iz monotonije života. Da joj dokažem da vredi i da je dobar prijatelj i dobar čovek.

Daj mi još jednu lozu, moraću da smislim šta ću sa njom. Jer ja sam kriv, a ona je žrtva..od mene je počeo njen pad. Red je da je ja dignem sa dna.

4 thoughts on “Priča o njoj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.