Priča o njemu

Da li da pričam, ili da ćutim? I zašto mu pridajem toliku važnost a prošlo je više od dvadeset godina?

Ma, nisam bre ni patetična, a još manje romantična. Romantiku i patetiku sam ostavila u prošlom veku.

Posmatrala sam je ćutke, dok je uvrtala kosu i igrala se sa njom. Zakuvala sam i veliko lonče kafe. Biće potrebno, osećam.

Upoznala sam  ga u stranci. Da, u političkoj stranci, šta se čudiš. Ja sam tamo bila neki kao faktor. Ne levo smetalo, nemoj da se smeješ, već ozbiljno radila sam nešto tamo. Ma da, čekala sam ili posao ili da me nagrade višom funkcijom. Ali sudbina mi dade posao. Nije to važno za ovu priču.

Bio je visok, zgodan i dosta stariji od mene. Znaš da sam se uvek ložila na starije, retko na mlađe muškarce.

Zvao me je „Malecka“. To mi je bilo tako slatko tada.

Zivkao me je na fiksni i ujutru i uveče, i kada sam bolesna.

Sa njim sam prvi put probala viski sa Koka-Kolom, onako da popijem sve, da ispraznim čašu.

Mesecima smo se i godinama viđali. Činila sam za njega neke lude stvari, posmatrano iz današnje perspektive. Ma ne, ništa sramotno, ti odmah misliš na te stvari.

Punih petnaest godina sam raskidala veze zbog njega. Čoveče, tj ženo, nisam se udala zbog njega.

A onda sam se odjednom ohladila. U stvari, pojavio se „anđeo“. Tako sam ga u mislima zvala.

Okej, da budem iskrena. On je stavio tačku na priču. Više mu nisam bila potrebna. Dosadila sam mu.

Dodala sam joj šolju sa kafom, a ona je zapalila novu cigaretu. Moraću da otvorim prozor.

I tako se završila jedna a počela druga priča koja je takođe dugo trajala.

Luda sam kada se zaljubim i zavolim. Pa zbog M sam cvilela kao kuče mesec dana nakon raskida. Sporazumnog, ha, i to postoji.

Ovo nije priča o M, ili o Žiki, Peri ni Lazi. Ovo je priča o njemu. Šta da kažem a da ne lažem 🙂 Nije bilo ništa između nas. Samo slučajni dodiri u prolazu, poljupci u obraz, držanje za ruku, puštanje muzike u njegovom automobilu. Dovoljno za jednog starog beogradskog šmekera koji je želeo da manipuliše sa klinkom. Klinka, to sam ja bila. Luda, naivna i zaljubljena.

A on mangup. Šta ću, mangupi su mi možda suđeni.

Ajd, odoh ja, zadržah te baš dugo. Nemoj da me stavljaš u onaj tvoj blog!

Otišla je. Otvorila sam još jedan prozor. Upalila svoj laptop. Ušla na blog..i ipak ispričala priču. Mangup, šmeker, alkos, manipulator je zaslužio da se nađe u priči. Da bude pouka svim devojkama i ženama, da se čuvaju slatkorečivih tipova koji ih izvode na piće i puštaju muziku u automobilu. Lako se mogu prepoznati. 

Pouka i za mlade šmekere, budite šmekeri do kraja i ne igrajte se tuđim osećanjima.

Ona će mi oprostiti što sam od njene sudbine napravila priču. Samo se femkala dok mi je pretila da je ne stavljam na blog.

2 thoughts on “Priča o njemu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.