Priča o ljubavi obično ugnjavi

Kafana je bila poluprazna. Za jednim stolom su sedela neka vesela braća koja su pevala o nesrećnoj ljubavi. Konobarica je prala sudove, pred fajront. Gazda je brojao pazar iz te večernje smene.

Dejan je sedeo sam, u ćošku. Gotovo neprimetan. Pio je vinjak. Na njegovom stolu bilo je još praznih čašica od vinjaka, dve čaše vode koju je pomalo pio uz vinjak, puna pepeljara i skoro prazna kutija jeftinih cigareta.

Proveo je u kafani celo popodne i veče. Bio je pijan, znao je to. Pitao se da li da ide kući ili je možda bliži most sa koga bi mogao da skoči.

Suzana je tog jutra spakovala stvari i otišla sa njihovom petogodišnjom devojčicom Sarom. Rekla mu je na odlasku da je nesposoban, da malo zarađuje, da ona nije zadovoljna i da će tražiti razvod.

Dejan je utehu potražio u alkoholu. Nije mu to bio prvi put. Sa svojih četrdeset godina bio je mnogo puta u kafani. I pokojni otac je bio čest gost kafana. Taj porok, tu bolest nasledio je od njega.

Teturao se kada je zatvarao vrata kafane. Most ili kuća? Postavljao je sebi to pitanje. Hladan vazduh ga je malo otreznio. Razmišljao je o samoubistvu od momenta kada je Suzana otišla iz kuće. Još uvek je čuo glas svoje majke koja je komentarisala u kuhinji “ Eto, ode kurva kod svog švalera. Nesposoban si Dejane i slabić si. E kućo moja bićeš raskućena“. Nije želeo da se svađa sa majkom. Otišao je u kafanu.

****

Laganim koracima bližio se mostu. Život nema smisao. Ja sam niko i ništa. Ostadoh bez deteta. Šta će mi onda život. Sve je ovo prolazilo kroz Dejanovu glavu. Popeo se i stao na ivicu. Još minut, dva i nema me. Nema više bola i teških reči. Odavno nema ni ljubavi. Suzana je rekla da priča o ljubavi obično ugnjavi i da ona ne želi muža slabića. Ona želi lepe haljine, sređenu kuću, ne želi njegovu majku koja samo čangriza, ona želi frizera..pa šta ako sve to dobija od ljubavnika kad on-Dejan ne može to da joj priušti.

Posmatrao je svoju staru jaknu, iznošenu. I patike koje je davno kupio. Znao je da je mršav, oronuo, što od slabog jela, što od pića, što od teškog rada. Ma koliko se trudio nije bio dobar sin, muž, otac. Gotovo je. Bol će nestati.

Skočio je.  Kroz glavu su mu prolazile lepe slike kojih je ipak bilo u njegovom sumornom životu. A onda je sve postalo crno. Nije osetio kada su ga ribari ubacili u čamac. Nije ništa osećao. Probudio ga je miris bolnice..

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.