Priča o jednom životu

– Aleksandra, dušo moja, umorna si, idi kući i odspavaj malo. Drhtavim glasom prozborila je slepa starica.

– Bako, tu sam, kraj tebe. Biću noćas ovde, popodne si operisana, ti moraš da spavaš. Bakice moja..progutala je suzu koja je krenula.

Njena baka Nadežda, oslepela rano od dijabetesa, po drugi put je morala da operiše srce. Lekari su jedva pristali na operaciju, što zbog njenih godina, što zbog ostalih bolesti. Aleksandra je morala da pronađe lekara koji će pristati na operaciju. Želela je da baka još malo poživi.

Staričine ugasle oči su lutale po sobi, a onda su se sklopile. Utonula je u san. Ubrzo posle nje i Aleksandra je zadremala. I za taj boravak u sobi, morala je da časti glavnu sestru. Nije joj objašnjavala razloge zbog kojih želi da bude pored bake.

Sutradan, negde u zoru, baka Nadežda je ispustila svoju bolešću, namučenu dušu. Sve nade koje je Aleksandra polagala u tog lekara i njegovu stručnost su nestale.

****

Sahrana je bila mala, par komšinica, jedna dalja rođaka i ona. Bila je slomljena. Verovala je da će baka izdržati. Da će uspeti da joj pokaže još jednom svu svoju ljubav koju je osećala.

Aleksandra, sada si sama na ovom svetu. Rekla je samoj sebi, kada je ušla u svoju malu garsonjeru. Ne računaj na oca, maćehu i braću u belom svetu. Predaleko su od tebe i ne mare što si sama. Misli su joj se rojile u glavi. Bila je tužna, osećala je da je izgubila deo sebe bakinim odlaskom. Pa ipak, znala je da baka neće večno živeti. Ali se nadala da će dočekati i ovaj Vaskrs.

****

Posle dva i po meseca, sredila je bakin stan i spremila ga za izdavanje. Bakine stvari je pažljivo pakovala na dve gomile. Jednu gomilu će odneti u Crveni krst, a drugu, onu manju, to su uspomene i preneće ih u svoj stan. Baka je čuvala i njenu matursku haljinu, i plišanog medu sa kojim je spavala kao dete.

Razgledala je gomilu starih fotografija. Većinu njih je fotografisao pokojni deda, a bilo je i onih koje je uradila baka. Na svim tim fotografijama, Aleksandra je bila nasmejana. Videla se sreća u njenim očima. Bila je zdrava i negovana devojčica, zdrava i negovana devojka. Danas..sa preko četrdeset..pa bila je zdrava i negovana žena, gledala je fotografiju na kojoj je sa bakom. Snimljena je pre prve bakine operacije.

Pao je mrak kada je Aleksandra završila pakovanje ličnih stvari. Moraće da preda oglas da se izdaje stan, preko interneta, ujutru kad ode u kancelariju.

Te noći, kada se vratila u svoj prazan stan, Aleksandra je popila čašu vina, zapalila cigaretu, i sa tugom počela da se priseća svih delova svog dosadašnjeg života.

– Nastaviće se –

2 thoughts on “Priča o jednom životu

  1. Priča je započela tužnim saznanjem. Ostati „sam“ pored živih koji ne mare i izgubiti onog koji je čuvao medu, matursku haljinu nije lako 🙁
    pozdrav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.