Priča o jednom životu, treći deo

U školi je sve bilo u redu do roditeljskog sastanka pri kraju prvog razreda. Na sastanak su otišli i baka i deda. Znali su da Aleksandra ima sve petice, i želeli su da budu ponosni na nju dok slušaju javnu pohvalu. Kada je stigla do Aleksandrinog imena, učiteljica je zastala, uzdahnula i rekla

– Aleksandra J, iako živi sa babom i dedom, ima sve petice. Kada otac planira da se vrati iz Minhena? upitno je pogledala Nadeždu i Radivoja.

– Gospođice, skočio je Radivoje, nemate pravo da postavljate privatna pitanja. Direktorka škole vam je rekla da smo mi Aleksandrini staratelji. Pa šta ako smo stariji od ove omladine ovde? Važno je da li je Aleksandra dobar i primeran đak, i da u školu dolazi uredna, da nije gladna!

– Znate šta gospodine J, meni je rečeno..

– Gospođice, prekidam vas. Ja, kao profesor na fakultetu ne ispitujem studente i njihove roditelje ili staratelje o porodičnom životu sve dok su deca primerni i dobri studenti.

Učiteljica je bez reči nastavila da čita sledeće ime u dnevniku. Roditelji su počeli da se došaptavaju između sebe i znatiželjno su posmatrali Radivoja i Nadeždu.

Sutradan je devojčica koja je sedela sa Aleksandrom u klupi demonstrativno počela da pakuje svoje sveske.

– Neću Saška više da sedim sa tobom, moja mama kaže da je juče tvoj deda bio lud.

– Ali Jelena…Aleksandra je posmatrala devojčicu koja se premešta u drugu klupu.

Deca su surova i dve nedelje pre kraja školske godine Aleksandru su nazivali svakakvim ružnim imenima. Svi u školi su joj ponavljali da neće da se druže sa njom jer ima ludog dedu.

Aleksandra je plakala. U svojoj sobi je drhtala i uvek držala plišanog medu u naručju.

Deda i baka su je naredne godine premestili u drugo odeljenje, ali ni tamo Aleksandru nisu prihvatili.

Bio je to težak život za jednu malu devojčicu. Ali, i dalje je bila odličan đak, i gimnaziju je upisala kao đak generacije. Deca je i zbog toga nisu volela. Govorili su svi da je ona štreber.

****

Deda se penzionisao kada je Aleksandra bila u trećem razredu gimnazije. Tu je stekla dve drugarice i jednog druga. Svi su oni bili deca iz razvedenih brakova ili deca kojoj je umro jedan od roditelja. Držali su se zajedno.

Baka je naredne godine, kada je Aleksandra maturirala, otišla u penziju sa plaketom i novčanom nagradom „najbolji bibliotekar u gradu“.

Od te nagrade kupila je Aleksandri prelepu haljinu, cipele, tašnu, nov mobilni telefon, koji se tek pojavio na tržištu, a i ostalo je para. I Radivoje i Aleksandra su bili oduševljeni. Dan pre maturske večeri baka Nada je napravila bogat ručak i omiljenu tortu njene devojčice.

Aleksandri se činilo da je život postao lep. Želela je da upiše prava, i bez problema je prošla upis.

Na maturskoj večeri je počela da se zabavlja sa Nenadom. Da, svet joj je izgledao kao ružičasta lopta puna sreće i ljubavi.

****

Život se promenio onog dana kada je deda umro, a baka dva meseca kasnije saznala da je dijabetičar.

Otac je za sve te godine pozvao nekoliko puta. Poslao je i novac jednom ili dva puta. A onda je jednog dana javio da će ponovo postati otac i da se ženi.

Nenad je bio velika podrška Aleksandri, ali njihova veza se završila onog dana kada je posle šest meseci došao kući iz vojske i kada je iz tog gradića gde je bio u vojsci doveo novu devojku, buduću ženu.

Tada je Aleksandra prvi put pala u depresiju.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.