Priča o jednom životu, četvrti deo

Saška dušo, hajde ustani, moraš da jedeš, moraš da se okupaš, malo da prošetaš..

– Ne mogu bako, ne mogu

– Moraš da se trgneš. Možeš ti da se otrgneš i da nastaviš da živiš..hajde maleno moje.

– Bako, tata se ženi, a ja ga nisam ni videla. I Nenad je zaboravio na sve..kako je mogao?

– Dušo, život je surov. Život je večita borba, taman iz jedne izađemo, ulazimo u drugu, i tako stalno. Moraš da se pomiriš sa stvarima koje ne možeš da promeniš, ne sekiraj me.

I tako je Aleksandra ustala. Jela, tuširala se, plakala. Depresija je trajala desetak dana. Ona najgora faza depresije. Sada je mogla da se pribere, zbog bake, zbog sebe.

***

Otac joj se javio kada je dobio prvo dete i kada je dobio drugo dete. Posle toga više nije zvao.

Aleksandra je završila fakultet i zaposlila se u jednoj advokatskoj kancelariji.

Te godine baka je imala prvu operaciju srca. Doživela je srčani udar dok je presađivala neko cveće. Srećom, Aleksandra je tog popodneva bila kod kuće.

Uzela je godišnji odmor koji je planirala kasnije, da bi negovala baku.

Baka se oporavljala. I ona i Aleksandra su zbog toga bile srećne. Baka zbog saznanja da mora da bude sa unukom još malo, a Saška zbog prevelike ljubavi koju je osećala prema toj ženi.

Vreme je prolazilo. Aleksandra je imala još jednu vezu ali je i ona bila neuspešna. Tada se razočarala u ljubav i posvetila poslu.

Baka Nadežda je starila. Kada je doživela drugi infarkt Aleksandra nije bila kod kuće. Našla je komšinica koja je baš krenula kod nje na kafu.

Aleksandra se sećala i tog dana. I svih dana koji su posle usledili.

***

Danas bake više nema. Za koji dan stanari se useljavaju u bakin stan. Aleksandra već par godina nije živela sa njom, po njenoj želji. Baka je htela da se ona osamostali, da bude spremna na život. Dobila je od bake štednu knjižicu sa velikom sumom novca. Otac je godinama slao novac za Aleksandru. Nisu se te pare trošile. Tako je uz pomoć tog novca i kredita Aleksandra kupila sebi mali stan. Lepo ga je opremila, ne mnogo luksuzno jer nije volela veliki luksuz.

****

I danas, u četrdesetprvoj godini, bila je sama. Advokat kod koga je radila takođe je bio sam. I par godina stariji od nje.

Posle godinu dana od bakine smrti, za nju je počinjao novi život..onog dana kada je prvi put izašla sa „šefom“.

***

Život nam donosi radost i donosi bol. Suočavamo se stalno sa tim osećanjima. Moramo biti jaki kada nas oluje lome i moramo da znamo da uživamo u sreći kada pokuca na naša vrata. Aleksandra je to naučila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.