Priča o jednom bolu, drugi deo

Da, bila je zima. Veče. Radila je prekovremeno kao sekretarica u jednoj firmi. On je došao te večeri da se nešto informiše. Razgovarali su. „Pala“ je odmah na njegov manekenski izgled.

Beše to pre petnaest i više godina. Viđali su se često. Posao ih je povezivao. Družili su se, a onda, neplanirano, počeli da pričaju o svojim životima. Postali su prijatelji. Život ih je spojio. Iz tog prijateljstva rodila se platonska ljubav.

Imao je nesrećan brak, težak život. A ona je bila usamljena i tužna. Tešili su jedno drugo. Danima, mesecima, godinama.

Kada se konačno razveo i sredio posle tog lošeg braka, razgovarali su o svojoj budućnosti. Tada je njen bol već bio preveliki. Osećala je i znala da on neće biti sa njom do kraja života-bez obzira što su srodne duše.

Igrao se sa njom one čuvene igre „toplo-hladno“. Nije znao šta hoće od života. Počeo je da pije. Pomalo, kontrolisano. Obavljao je važan posao i nije smeo da se preda alkoholu. Jedino se u njenom stanu opuštao. U tim trenucima je želeo sina. Želela je i ona, ali nikada nisu odmakli dalje od poljubaca.

Godine su prolazile, bilo je sve isto. Povremeni susreti, obostrana sreća što su zajedno, smeh, i malo suza tek da se ne zanesu i ne uživaju potpuno. I ona je kontrolisala svoja osećanja i svoje postupke.

On je preduzeo radikalan potez i napisao je pismo. Shvatio je možda da joj treba pružiti šansu za neki novi početak, bez njega. Nije mogao da bude sa njom. Plašio se svađe, ružnih reči, plakanja i zato je sve okončao pismom.

****

Ona se i dalje pita ZAŠTO. Zašto nije imao hrabrosti da joj sve kaže u lice? Zašto podsvesno nije želeo da ona počne sa novim životom?

Gledam je danas, ovih dana. Oblači se kao sredovečna udovica. Priča o njemu. Nije ga zaboravila. Zauvek je ranio njeno srce.

****

Postoje ljudi koji uđu u naš život i nikada zauvek iz njega ne izađu. Čuvamo ih u dubini svog srca. Ne zaboravljamo ih. Ali, život teče dalje. I ona mora dalje. Verujem da će jednog dana ponovo voleti, ali onog pravog. Jer čovek koji je pisao pismo umesto da sve kaže direktno, nije za nju.

KRAJ

3 thoughts on “Priča o jednom bolu, drugi deo

  1. Драга моја,
    постоје људи који уђу у наш живот да заувек остану у њему, али постоје и они који у њега уђу са одређеним „роком трајања“. Неки од њих су ту да нас поново „саставе“ после неког неуспеха, пораза, неки су ту да од њих научимо неке битне лекције, да нам помогну да будемо бољи људи, а неки су ту да нам покажу какви људи не желимо да будемо.
    Ови последњи имају ту црту кукавичлука. не смеју да гледају у лице и у очи кажу шта мисле, осећају.
    Веруј ми, много јој је боље без таквог. Много боље.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.