Priča o jednoj Višnji

Drhtavim rukama je zapalila cigaretu. Pre toga je pitala da li sme da zapali.

– Ova zabrana pušenja me nervira jer sam strastveni pušač. Jedino u trudnoći nisam zapalila nijednu.

– Slobodno zapalite, ovde noću nema inspekcije i hvala što ćete podeliti priču sa našim čitaocima, a meni ćete skratiti noćnu smenu.

Tim rečima mladi novinar se obratio niskoj ženici koja je imala preko četrdeset i dugu, farbanu kosu. Iza njene pristojne garderobe, kulture izražavanja i ljubaznosti teško je moglo zamisliti da se pred vama nalazi osoba koja je preživela pakao droge i psihičkih poremećaja.

***

Višnja je rođena u jednom manjem selu u ravnici, odakle je pobegla sa nepunih petnaest godina u veliki grad. Senku na bezbrižno detinjstvo ostavljale su česte roditeljske svađe. Tek kada je malo porasla Višnja je shvatila da otac previše pije i da kući dolazi ujutru. Viđala ga je mamurnog kako leluja po dvorištu. Majka je s vremena na vreme imala modrice. Otac se i kockao, pa su svađe oko novca bile neizbežne. U takvoj afmosferi Višnja je završila osnovnu školu sa odličnim ocenama. Želela je da ode od kuće, da ne sluša majčin plač i očeve psovke.

Sa nepunih petnaest godina došla je kod tetke, kod koje će stanovati dok ide u gimnaziju. Verovala je da će uspeti da završi i fakultet i da će onda majka stanovati sa njom, daleko od oca i njegovih batina. Međutim, kada je završila treći razred gimnazije želje su postale jedno, a stvarnost nešto drugo.

Upoznala je Uroša, studenta arhitekture koji se bavio muzikom u slobodno vreme. Nekoliko puta su izašli, i za te izlaske je znala njena tetka.

Jednog popodneva Uroš je pozvao na koncert i na žurku posle koncerta. Tetki je rekla da ide na koncert ali ne i za žurku.

Te noći, posle koncerta, Višnja je prvi put probala tabletu „za raj“. Tako je krenula lavina loših stvari u njenom životu.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.