Priča o jednoj Bivšoj Preduzetnici

business_woman

Radila je jedan dosadan posao. Godinama. Sretala se sa ljubaznim i neljubaznim ljudima. Ali, isti šablon joj je dosadio. Rešila je da nešto MENJA u svom životu.

A šta bolje da promeni, nego posao. Beše ta 2008.godina dobra godina. Evro stabilan, kupovna moć potrošača na srednjem nivou, sveopšti mir i skoro pa blagostanje. Slutila nije tada da će sve to već iduće godine nestati, kada počne SEKA kako se od milja u Srbiji zove svetska ekonomska kriza.

Ipak, bila je toliko pametna da ne daje otkaz u firmi. Pretpostavljala je da će to jednog dana uraditi, kada postane MOĆNA@POZNATA. Ha..nadala se tome. Bila je druga osoba u Srbiji koja je te 2008.godine otvarala privatnu radnju specijalizovanu za ruske lekovite proizvode, tačnije prirodne lekove iz Sibira.

U APR-u je pevušila u sebi  od sreće što će za dan, dva, postati Gospođica Direktor.

Lokal je našla, dala svoju ušteđevinu i pozajmila još za opremanje radnje. Dobavljače takođe našla, i eto, samo su joj zvaničan papir i kupci nedostajali.

***

Sa majkom i tetkom sklopila je Ugovor o radu, otvorila je račun u banci i mogla je sada da se baci i na marketing.

Papreno je platila flajere, vizit karte, plakate, ali mislila je „nek košta koliko košta, samo da ja budem Direktor“. I postade direktor posle dva dana.

***

Sa jednog posla je taksijem, kao i svaka poslovna žena, dolazila do radnje da vidi kako ide prodaja i da li nešto treba.

Prođe jedna, prođe i druga nedelja, a pazari..dovoljni za ručak u boljem restoranu i par litara Koka-Kole. Ali, nije odustajala. Treće nedelje taman je stigla u radnju i gucnula toplu kafu, kad..vrata se otvoriše i uđe žena.

– Dobar dan, dobar dan, ja sam sanitarni inspektor.

Nađe ta sanitarka dve. tri mane, ali ne napisa kaznu jer je gospođica Direktor poznavala njenu koleginicu iz kancelarije. Eto, isplatilo se što je radila i dosadan posao u firmi. Poznavala je mnogo ljudi, različitih profesija.

Posle nedelju dana pojavi se sanitarka. Majka i tetka skockale radnju, Direktorka kupila sve što treba, otklonila mane  i sanitarka beše zadovoljna. Čak je i kupila dva proizvoda i obećala da će podeliti reklame svojim koleginicama.

Dođe Nova godina. Direktorka odnosno Majka pronađe knjigovođu. Kao novogodišnji poklon trećeg, četvrtog dana, dobila je neprijatno iznenađenje.

Zvala je knjigovođa i rekla joj da je u minusu. Da, uplaćivala je ona pazar, Direktorka ili majka, u redu je to, ali pojavio se dug jednom dobavljaču.

****

Ponovo Direktorka uze kredit i isplati dobavljača. Zajedno sa majkom ostajala je da radi do kasno u noć. Uzalud. Kupaca nije bilo. Roba je stajala.

Negde u martu predložila je da promene delatnost. Majka i tetka, kao njeni nezvanični ortaci nisu se složile. Da sačekamo još malo, glasio je odgovor.

Kirija, infostan, porez, struja. Do skoro ponosna Direktorka imala je noćne more. Na onom dosadnom poslu, radila je mnogo. Tako umorna dolazila je u radnju. Punu proizvoda ali bez kupaca. SEKA je bila tu. Mnogi Preduzetnici-Direktori sa tašnama i mašnama, zatvarali su radnje.

Tvrdoglava Direktorka ne. Srljala je u propast i klela onaj dan kada je poželela da promeni nešto u svom životu. Bolje da je kupila nešto sebi, kao zavisna kupoholičarka, nego što se igrala sa nečim ozbiljnim. Sa novcem.

****

Kupaca je bilo sve manje. Pazar je prestala svakodnevno da uplaćuje, bilo je i sramota da nosi 500 dinara za tri dana. A kucale su sve jer su se plašile poreznika.

I dok su kupci nedostajali, dugovi su postajali sve veći i veći.

Posle nepune godine Direktorka je skrušeno morala da prizna poraz. Više nije mogla dalje. Nije imala mogućnost za treći kredit, a ni prijatelje od kojih bi pozajmila novac, jer je već pozajmila od svih onih koji su imali.

Stavljena je tačka. U APR-u je izbrisala radnju. Jedan porez je pretplatila. O drugom nije razmišljala.

Preganjala se danima sa vlasnicima lokala koji su tvrdili da duguje za još jednu kiriju, iako je prve dve platila unapred.

Na kraju im je poklonila još jednu sumu novca i ostavila svoje police, sto, stolice. Iz radnje je uzela robu. Tetki je dala malu količinu proizvoda, za sebe je nešto zadržala a ostatak vratila dobavljačima.

Dugove je vraćala na rate. Isplatila ih je danas.

****

Kasnije je danima preispitivala sebe i sećala se onog dana kada je predložila promenu delatnosti. Pogrešila je što je slušala svoje „ortakinje“. Grdno je pogrešila, ali čovek se uči na greškama.

****

Dobavljač kome je vratila robu potraživao je neku sumu novca. Nije mu platila za jednu grupu proizvoda, a baš te proizvode je uzela za sebe. Ovog puta majka je uzela kredit i isplatile su sve dobavljaču.

****

Nula. Minus jedan. Takav je bilans bio na kraju. Dugova na sve strane. Povređeni ponos zbog neuspeha.

I dan danas otplaćuje rate za neki porez za koji je mislila da ne mora da plaća. Više nikada neće otvarati radnju, čak ni da dobije šesticu ili sedmicu na LOTO-u.

****

Beše ovo priča o Njoj. Ponosna, glupa, tvrdoglava Lavica. Zamišljala je da je privatni biznis nešto lako. Nešto što samo donosi pare. Nije ni slutila da Direktor firme mora da brine o svemu. I da sam donosi odluke. Možda ne bi potonula i bila Bivša da je slušala samo sebe. Ovako..ostaje gorak ukus..poraza..da podseća i nervira, kao kamenčić u cipeli.

****

Pre nego što krenete u bilo kakvu pustolovinu, a to je privatni posao danas u Srbiji razmislite o svemu. O dobrim i lošim stranama tog posla. Napravite finansijsku konstrukciju bez velikih dugova i pozajmica.  Proučite tržište. Proverite kakva vam je konkurencija.

Nemojte otvarati radnje ili firme samo da biste bili Direktori. Titula donosi samo glavobolju. I odgovornost.

Nije sve u novcu, bolje je da radite i dosadan posao, ali da je siguran, nego da ulećete u poslovne priče misleći da ćete zaraditi veliki novac.

SEKA je još tu. Mislim da nije vreme za poslovne početke. Tek kada ona ode u prošlost, moći će lakše da se diše.

Verujte jednoj Bivšoj Preduzetnici -Direktorki.

5 thoughts on “Priča o jednoj Bivšoj Preduzetnici

  1. Hmmm, o za priče o privatnom biznisu trebalo bi da otvorim poseban blog.
    Tri privatna biznisa sam probao, jednim se i dan danas petljam, inspekcije: finansijska, sanitarna, radna, veterinarska, saobraćajna itd….
    Malo li je za ovih mojih…godina 😀
    Ali, znaš šta? Jači sam od njih 😉

  2. – Što se te tzv SEKE tiče, od milja je mogu zvati samo oni koji od nje nisu stradali a da su toga bili svesni. Meni je, recimo, odnela radno mesto i ostavila me bez 11 plata da ih više nikad ne dobijem; nemam nijednu seku koja bi se tako prema meni ponela.
    – Poznavao sam ženu koja je funkcija direktora htela samo da bi se oslobodila obaveza; nije znala da je direktor na prvom mestu odgovornost, ako zaista želite da radite taj posao kako treba.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.