Priča i pisac

“ Hej, ja hoću da se rodim, da živim, pokreni se “ glasić je bio piskav. Samo se on čuo u tišini koja je vladala svuda oko njega. Želeo je da otkrije odakle dopire taj glasić, sličan dečijem. Osvrtao se po sobi, izašao je na terasu, tamo osim cveća i male garniture za sedenje nije bilo nikoga.

Sa terase jednospratne kuće u kojoj je boravio, posmatrao je kako mrak lagano pada na selo. Negde u daljini čuli su se svici.

Došao je ovde na odmor ne bi li razbio spisateljsku blokadu. Trajala je predugo, a to za njegov posao nije bilo dobro. Ma kakav posao, zanat i to jedan od najtežih, pomislio je u sebi.

“ Hajde, još samo malo, hoću da izađem, da živim“ čuo je ponovo glas.

Iznenada je ušao u sobu, uključio laptop i program Word i otkucao je sledeće:

Voleo sam je. Beskrajno mnogo i beskrajno dugo. Tu ženu nikada nisam zaboravio…

Stao je. Pitao se da li je dobro počeo svoj novi roman.

“ Dobro je, samo tako nastavi..sada me opiši, oživi, radi sa mnom šta ti je volja“..ponovo se čuo glasić.

Kao da je dobio „krila“ nastavio je da kuca. Blokada je nestala.

Te noći je napisao desetak strana. Više nije čuo glasić koji je bio sličan dečijem.

3 thoughts on “Priča i pisac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.