Priča, drugi deo

I dok se nekima ušunja u san neko drag, meni ti dolaziš pre snova..samo da podsetiš da si još uvek tu, u mislima. Ne želiš da mi pružiš to zadovoljstvo da te sanjam. Da osetim u snu tvoju dobrotu, tvoju nežnost, tebe samog.

Pišem priču satkanu od bola. Priču o ljubavi. Ja, večiti realista, ja koja ne volim romantiku..padam pred tim činjenicama i pišem još nešto posvećeno Tebi.

Ne sanjam te. Samo se pre spavanja okrenem na drugu stranu kreveta, osetim prazninu i setim se. Premotavam film u glavi-uspomene koje otvaram iz ogromne riznice sećanja. Svakog trena provedenog sa tobom se sećam.

Vreme prolazi a ja stojim u mestu. Nisi me naučio kako dalje. Lutam i pokušavam da ponovo volim, da se najpre zaljubim. Teško to ide. Jedan deo Tebe ostao je u meni. Deo tvog srca. Žalim što to nije bio dečak koji bi podsećao na Tebe ili devojčica koja bi podsećala na mene. Jednostavno, ni to nam se nije dalo.

Kad zavirim u prošlost shvatam koliko je toga bilo protiv nas. Ipak smo opstajali. Moja osećanja traju iako si otišao.

Uzalud se trudim da na tren zaboravim. Kažem sebi, pokreni se, on sa one zvezde koja se LJUBAV zove, on to želi. I lažem sebe i lažem druge da je sve u redu. Lažem da sam dobro i da sam srećna. Sreća je spakovana u riznicu sećanja. Otvaram je u ovim danima leta, danima koji su mogli da budu drugačiji, lepši, bolji, nasmejani..da se nije desilo..

Priča koju pišem pita me-hoću li imati srećan kraj, kao one bajke koje su nam davno pričane? A ja ćutim. Ne znam šta da odgovorim.

NEKO kaže jedno a onda mi šapuće DRUGO

Nisam dete, odrastam..moram..One bajke davno nam pričane imaju srećan kraj, ali sam ŽIVOT nema uvek srećan kraj.

Ne mogu da kažem ZBOGOM već samo Doviđenja. Tako je najbolje.

A kada kiše konačno dođu, slobodno ću pustiti suzu. Pomešaće se sa kapima kiše.

Ovo je poslednja priča o TEBI, neću da pričama o ljubavi ugnjavim. Tugu ostavljam za neka druga mesta, a Tebi kažem

Srešćemo se opet na jednoj zvezdi koja se Ljubav zove. Čekaj me, sigurno ću doći..VT.

*****

Priča bez trećeg dela. Priča o ljubavi koja nema srećan kraj. Priča o nekome ko je obeležio jedno moje vreme. Priča o bolu. O bolu koji nikada neće prestati.

Možda ću nekada nekoga voleti. Možda ću biti ponovo srećna. Možda će Sunce ponovo jače sijati..možda će…ko zna..

Život dolazi i prolazi i nikad se ne zna šta donosi nov dan…

10 thoughts on “Priča, drugi deo

  1. Posle prvog dela sam te ohrabrivao da nastaviš, sad sam zadovoljan što nastavka neće biti. Ako je mene ovako zabolelo kao čitaoca, mogu samo da pretpostavim kako je tebi koja si pisala.

  2. Сви ми носимо неку тугу у себи. Нећу причати да ће проћи, да ће туга нестати. Неће. Можда једног дана успеш да лето „прегрмиш“ без болних сећања. Можда једног дана успеш да на све гледаш са љубављу која је постојала, без туге која је остала.
    Желим ти то. Заиста.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.