Praznična depresija i kako je lečiti

Sredina je decembra. Bliži se kraj godine, krsne slave se već uveliko slave, a tu su i katolički Božić, Nova godina, pravoslavni Božić.

Vreme u kome dajemo obećanja sebi- iduće godine prestajem sa cigaretama, paziću na finansije, čuvaću zdravlje, skrasiću se u nekoj pravoj vezi..Vreme u kome svodimo račune i pravimo bilans godine koja odlazi.

Porodice sa decom mogu da padnu u „depresiju“ zbog finansija, ali tu depresiju leče kartice, dozvoljeni minus i krediti.

Porodice u kojima živi više generacija, što u Srbiji i nije retkost, obzirom na celokupnu situaciju u društvu, nemaju vremena za „depresiju“. Snađu se za novac, kuvaju, mese, kupuju, nemaju vremena da ih uhvate crne misli.

Postoje i porodice sa dva člana domaćinstva. Majka i kćerka, majka i sin, otac i kćerka i otac i sin.  Jedan od roditelja je izgubio bračnog druga – preminuo je ili su se razveli. Odrasla kćerka ili sin, ostali su da žive u roditeljskom domu jer nisu našli emotivnog partnera, iz raznoraznih razloga.

Generacije 40+ i one malo starije, koje su emotivno prazne, bez dece i partnera, ili su im deca odrasla, a oni sami, spadaju u populaciju ljudi koje hvata praznična „depresija“.

Namerno depresiju stavljam pod znake navodnika jer ovde se u velikom broju slučaja ne radi o pravoj, kliničkoj depresiji koja se leči. U pitanju su samo neraspoloženje, bes i potištenost koji nestaju tokom prvih radnih dana, kada praznici prođu.

Ja imam pravu depresiju sa kojom se uspešno borim godinama. I mene hvata ovo neraspoloženje i melanholija tokom praznika. Ali, ne dozvoljavam depresiji da bude jača od mene.

Koji su to lekovi koji pomažu da se lakše prebrodi praznična depresija?

Nemate novac za izlazak u najluđoj noći? Nemate novac za skupe poklone? Sami ste ili sa roditeljima?

To nije razlog da ste neraspoloženi. Postoje „lekovi“.

Udružite finansije sa roditeljima ukoliko to već niste uradili. Kupite poneku sitnicu. Kupite sebi nešto. Ne mora to da bude skupo.

U noći između 31 decembra i 1 januara ostajete kod kuće. OK, ništa strašno.

Gledajte televiziju. Imate velik izbor domaćih i kablovskih kanala. Slušajte radio. Pojedite parče torte. Pošaljite sms prijateljima koji imaju porodicu i decu. Ne šaljite one sms-ove koje kruže i koji su stereotipni. Smislite sami nešto svoje.

Bacite pogled na internet. Videćete da niste jedini koji ste kod kuće.

Ukoliko vam se ne dopadaju ovi predlozi, pre slavlja i neradnih dana, posetite biblioteku i čitajte dobru knjigu, neku koja opušta, do jutra.

Ukoliko imate kućnog ljubimca, igrajte se sa njim. Razgovarajte sa svojom majkom ili ocem.

Pozovite komšije koji su takođe sami, na kafu i kuvano vino. Kad dođu, više niste sami.

Sve su ovo lekovi protiv neraspoloženja i tuge u prazničnim danima.

Tokom tih neradnih dana pozovite rodbinu u goste ili vi idite u goste. Biće vam prijatno, bićete zadovoljniji. Isto važi i za prijatelje koje niste videli tokom godine zbog nedostatka vremena.

Sve ovo od navedenog radite. Samo nemojte padati u očaj i misliti crno.

Za gotovo sve probleme postoji rešenje. To morate da znate. I niste jedini koji ste neraspoloženi, imajte to na umu.

Ova „depresija“ prolazi, ne traje dugo. Ali, ukoliko potraje duže od dve nedelje, posetite lekara. Nije sramota lečiti dušu kada zaboli.

Mislite pozitivno bez obzira na surovu stvarnost. Gajite nadu da ćete u novoj godini, onoj što dolazi, pronaći pravu ljubav. Ne razmišljajte stalno o problemima vezanim za finansije, ne razmišljajte stalno o lošoj vlasti i o svemu što vas muči. Tako samo upadate u ankcioznost a ona je korak do depresije. One prave.

I na kraju, ne dozvolite sebi da i tokom praznika razmišljate o problemima. Ostavite ih po strani, bar nekoliko dana.

Opustite se, uživajte malo u svom mikro svetu, i ponavljam- verujte u ljubav. Verujte u to da ne morate ostariti sami. Smanjite kriterijime..Ali, to je već tema za drugi tekst 🙂

1 thought on “Praznična depresija i kako je lečiti

  1. „Vreme u kome dajemo obećanja sebi …“
    Ne, ne obećavam sebi ništa!
    Za ono što sam stvarno hteo, nisam čekao neki rok za koji važi „sada obećavam“. Ono što sam stvarno hteo već sam ili uradio ili bar pokušao.
    Ono što bilo ko „sebi obećava“ u nekom „terminu za obećanja“ isto je kao zakletva sa prstima ukrštenim iza leđa: znači da nema stvarnu nameru da to uradi!

    Najvažnije je biti svestan da nije strašno biti sam za praznik (ili radni dan). Ima još mnogo takvih.
    U svakom slučaju, mnogo je bolje biti sam, nego biti sa nekim ko je sa nama zato što MORA a ne zato što HOĆE!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.