Povratak

 

Autobus je išao polako, vozaču se nije žurilo. Stajao je na svakoj stanici i ljudi su ulazili žurnim koracima. Želeli su što pre da stignu na svoje odredište.

Sedela je pozadi, do prozora. Nije obraćala pažnju na baku sa šarenom maramom na glavi koja je, s vremena na vreme, pokušavala da započne neki razgovor sa njom. U jednom trenutku je rekla baki da je boli glava i okrenula se ka prozoru. Baka je tada nudila nekim kolačima koje je izvadila iz svoje velike, stare tašne. Rekla je da joj je to kćerka spremila za put, a i da ima kod kuće, da ne mora da mesi neko vreme. Odbila je kolač koji je baka nudila. Nije mogla ništa da jede.

Posmatrala je predele koji su sporo promicali. Žito je raslo. I kukuruzi. Videla je i žene koje su nešto sadile ili kopale u svojim baštama. Tipična slika vojvođanske ravnice uoči dolaska leta.Razmišljala je šta će reći seljanima i rodbini kada izađe iz autobusa. Zašto se vratila? Šta je to godinama radila u gradu? Gde su joj muž i deca? Da li su teški koferi i torba koje nosi? Da li će ići prvo na groblje ili će odmah kući?

Očekivala je ta pitanja. Plašila su je. Morala je da im pruži neke odgovore da bi zadovoljila njihovu radoznalost. Ukoliko kaže istinu, biće prezrena i odbačena. Ukoliko bude lagala, istina će, kad tad isplivati na površinu.

Nešto će reći. Ima još tri stanice do sela. Smisliće nešto. Samo glava da prestane da boli.

Nastaviće se

6 thoughts on “Povratak

  1. Радо, молим те, назначи кад буде последњи део приче, па да прочитам одједном све :*

  2. У реду, ово је тек почетак и не знам колико ће наставака имати.
    Најбоља прича у наставцима на блогу зове се „Прича о Вилењаку“. можеш да је нађеш претрагом у категорији „Моје приче“ а могу да ти пошаљем и мејлом..:**

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.