Povratak, treći deo

Čula je žamor dece na ulici kada je završila sređivanje kuće. Noć se lagano spuštala na vojvođansko selo. Istuširala se i napravila sendvič od hrane koju je donela i koju je, odmah po dolasku stavila u stari frižider. Na sreću, radio je, a radio je i šporet na kome je skuvala kafu.

Sto u dvorištu je obrisala ali nije stigla da pokosi travu. Bilo je mnogo posla u kući.

Uzela je neke rasklimatane stolice iz šupe, i njih je obrisala i tek onda donela iz kuće kafu, hladan sok, pepeljaru i cigarete. Tek sada je mogla da odmori.

Upalila je i svetlo u šupi, da ne sedi u potpunom mraku. Pijuckala je kafu i razmišljala šta sve treba da uradi da bi tu mogla da živi. Kuću kompletno srušiti, mora da izabere neku montažnu iz kataloga koji je uzela pre dolaska. Očekivala je da će zateći ruinu. Imala je dovoljno novca za kuću od pedeset, šezdeset kvadrata i mogla je i da je lepo opremi. Samo komadić bašte za cveće i malo luka, paradajza a ostalo pod arendu…

“ Ko je to? Što ovde gori svetlo? Ko jeeeee? “ čula je tetka Verin glas iz susednog dvorišta.

Tetka Vera, visoka, krupna žena u ranim sedamdesetim, otvorila je kapiju i ciknula kada ju je videla.

“ Marina čedo, pa to si ti! Pa što se nisi javila? Ja pomislila neki lopov ušao u strina Staninu kuću. „

Izljubila se sa Verom koja je godinama sređivala dvorište i cveće. “ Nije stigao moj Miša da pokosi, znaš da mnogo radi..eh, šta ja pričam, naravno da ne znaš. Ujutru će oma da dođe i pokosi. A što ćutiš ljubi te tetka Vera?  Šta je čedo moje bilo? „

Marinine oči su bile pune suza dok je slušala Veru. Podsetila je na njenu mamu koje odavno više nema.

“ Vratila sam se tetka Vera. Od sada ću živeti ovde. Hoćeš kafu? Moram i nešto da da te zamolim. „

“ Kasno je, ali ajde skuvaj, neću rano na spavanje. Jel si večerala čedo? „

“ Jesam teto..“

Dok je kuvala kafu, odlučila je da sve ispriča tetka Veri. Nije ona abronoša i neće pričati ostalim komšinicama, a sama će već sutra, posle groblja da ode kod rođaka i njima će sve reći. Neću da počnem novi život sa lažima, mislila je u sebi.

“ Tetka Vera, evo i sok i kafa. I napolitanke, i to sam kupila.“

“ Bože dete pa ti mene dočekuješ kao nekog gosta a znaš da smo se tvoja pokojna mati i ja slagale kao dve sestre iako je bila starija. Nego…otkud ti, ako smem da pitam? „

Milena je ponovo počela da plače i kada se malo smirila zapalila je cigaretu i počela da priča…

Nastaviće se

3 thoughts on “Povratak, treći deo

  1. Jako lepo preneta atmosfera i emocionalno stanje nase junakinje, naročito mi se dopada što se priča prede pokazivanjem mesto prostog ispredanja svih detalja tako da svaki čitalac ima slobodu za svoj lični doživljaj…s nestrpljenjem čekam nastavak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.