Povratak, peti deo

Počeo je da pije sve više i više. Lagala bih i bila grešna ukoliko bih rekla da me je tukao ili verbalno maltetirao. Nije. Samo je trošio novac i kopnio. Alkohol ga je uništavao.

Bio je polupijan na Markovom prvom rođendanu. Bilo me je sramota od koleginica sa fakulteta. Bilo me je i sramota zbog tate i mame. Nisu znali da je alkoholičar.

Uveče, kada bi došao kući, samo se smejao i grlio moj stomak. Bila sam trudna sa Vesnom. Onda bi onako odeven legao u dnevni boravak i zaspao. Uskoro je izgubio posao. Ostali smo bez para. Njegovi roditelji su postavili ultimatum sa kojim sam se složila: ide na lečenje, i samo u tom slučaju oni će nam pomoći. Moji su tražili da se razvedem ali ja na to nisam pristajala. Sve ređe sam dolazila ovde.

Nerado je pristao na lečenje i posle nekih mesec dana provedenih u bolnici za lečenje zavisnosti vratio se kući. Dobio je lekove, i one dijagnoze zbog kojih su poslodavci odbijali da ga zaposle. Bio je pospan i mrzovoljan.

Svekrva nije dozvolila da se ja zaposlim u šestom mesecu. Ali sam se zaposlila. Noću nisam mogla da spavam i radila sam hot liniju. Stidim se toga tetka Vera, ali bila je to lepa suma novca. Krila sam od Saše da imam još jedan tekući račun. Nisam želela milostinju njegovih i mojih roditelja i mojih tetke i teče.

Prekinula sam sa hot linijom kada se Vesna rodila a Saša ponovo počeo da pije. Još jedna tura lečenja. Vratio se sa obećanjem da više neće okusiti kap alkohola.

Samo je pušio, pio lekove i sedeo u fotelji. Mogao je da ćuti po ceo dan. Svekrva ga je naterala da ide kod lekara. Ciroza jetre. Neki srednji stadijum. Tata je donosio surutku nabavljenu u selu. Saša se oporavljao.

Kada je Vesna napunila sedam meseci umrla je mama. Zbog Marka koji se plašio mojih suza krišom sam plakala u kupatilu.

Kratko vreme sam davala  časove engleskog osnovcima. A onda sam počela  da radim u jednom preduzeću. Saša je dobio prevremenu, invalidsku penziju.

Deca su rasla. Sve je naizgled bilo mirno. Tada su u razmaku od četiri meseca umrli prvo moj svekar, a zatim tata.

Saša je ubijao vreme po kladionicama trošeći svoju penziju. Deca su bila ljuta na mene što ostajem sa njim. A ja sam ga, verovala ili ne, još volela, u dubini duše. Osećala sam da ima problem. Problem zbog koga ponovo pije, zbog koga se kocka.

Jednom prilikom, dok su deca bila u školi, rekao mi je da mu je san da ode odavde. Da to sanja od kako se oženio sa mnom. Pitala sam ga zašto to nije ranije rekao. Zavrteo je glavom i počeo da plače. “ Zar ne vidiš Marina, da su moji roditelji, i majka i pokojni otac, posesivni? Drže nas na udici kao životinje. Ne, nisu dozvoljavali da odemo posle venčanja. To me muči.“

Ćutala sam i gledala ga zbunjeno. Tada sam zapravo videla za koga sam se udala. Za emotivno nestabilnog čoveka koji se pokoravao željama svojih roditelja.

Odlučila sam da nešto promenim…

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.