Povratak, osmi deo

I evo me ovde tetka Vera. Već je svanulo. Šta misliš da popijemo po jednu kafu i da odemo do groblja?

“ Čedo moje, nisi smela sama juče da sređuješ kuću. Što me nisi zvala, ja bih ti pomogla? A o svemu ovome ne znam šta da ti kažem. Teško je dušo moja..a gde je Aleksandar? „

“ Dolazi danas popodne. Juče je morao da sačeka neke ljude kojima smo izdali naš stan. Svašta planiramo ovde da uradimo, videćeš. Joj, ako ti se spava da idem sama na groblje?

“ Di ćeš sama, idem i ja. Sada ću da nam spremim doručak, da probudim Mišu i da nas on odveze. Ne radi danas. Ajde, pođi i ti kod mene.“

Tog jutra je Marina sa tetka Verom i njenim sinom išla na groblje. Zahvaljujući tetka Veri grobovi su bili održavani. Marina je znala da mora da se oduži toj ženi.

Odspavala je po povratku sa groblja i onda je nazvala rođake da javi da je tu. Sve će im ispričati kada se budu videli.

Došao je i Saša i te večeri su njih dvoje pravili planove kako će izgledati kuća i šta će sa dvorištem.

Sledećeg maja Marina i Saša su sedeli u dvorištu okruženi cvećem. Pili su jutarnju kafu i ponosno su gledali svoju kuću, sređenu, doteranu, novu. Marina je iskoristila i svoju štednju koju je imala a koju je do tada krila od Saše. Smejali su se što je krila.

Saša se oporavio. I Marina se dobro osećala, ali više nije radila po kući. Pomagala im je tetka Verina snaja i plaćali su je za to.

Deca su bila šokirana kada su stigla u selo. Očekivali su da vide dedinu staru kuću, šupe, pomoćne zgrade.

Nisu dugo ostali u selu. Doneli su pozivnicu za Markovo venčanje. I Vesna je najavila veridbu.

“ Idemo u London Saša. To je bio tvoj san. Moramo zbog njih. Zaboravi kakvi su. Naši su.“

“ Marina..više mi se ne putuje. Ali, kad ti želiš..a i red je. Glupo je ostaviti Marka tamo samog na venčanju, i posle Vesnu samu na veridbi. Ipak imaju nas. „

Marina i Saša nisu dugo boravili u Londonu. Upoznali su snaju, i budućeg zeta i par dana su obilazili London, a zatim su se vratili kući. Nisu išli u Igalo. Marko im nije dao ključ od kuće.

I to su oprostili. Nastavili su svoj miran život u selu, na mestu gde je nekada bila Marinina stara kuća.

*

Roditelje ne biramo. Ni oni ne biraju nas. I možemo da se naljutimo na njih. I oni na nas.

Ali, ne smemo da dozvolimo da ih povredimo. Oni to nisu zaslužili, ma šta uradili, ma kakvi bili. Oni su nam dali život. Zahvaljujući njima postojimo.

Porodična sreća ne može da se meri ni sa jednom drugom srećom. I ljubav koju dobijamo u porodici je jedinstvena.

Zato, oprostimo roditeljima ako smo posvađani i ljuti. Oprostimo im dok nije kasno.

Oni su oprostili i zaboravili..davno…

3 thoughts on “Povratak, osmi deo

  1. Hvala ti 🙂 Ovo je primer kako se neka deca ponašaju, ima takve dece, nažalost. Gledaju sve kroz materijalno, kroz novac i nekretnine. I otuđili su se od roditelja..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.