Povratak, drugi deo

 

 

U centru sela nije bilo mnogo ljudi. Vreo dan je oterao ljude u kuće, u hladovinu. Autobus su čekali samo oni koji su znali da im dolaze goste a i oni retki koji su morali hitno u susedno mesto zbog nekih neodložnih poslova.

Izašla je iz autobusa, iz prtljažnika je uzela svoje kofere i torbu i stala je u hlad da razmisli. Nije bilo nikog poznatog na centru. Ne mora još nikome ništa da objašnjava. Glava je i dalje bolela te se uputila ka prvom kafiću koga je videla. Sela je, spustila prtljag pored stolice, naručila kafu i neki hladan sok. Iz torbe koju je nosila na ramenu izvadila je cigarete i Kafetin.

“ Došli ste kod nekoga? “ upitao je konobar, mladić od nekih dvadesetak godina kada joj je doneo kafu i sok.

“ Došla sam kući „ravnodušno je odgovorila. Popila je Kafetin i želela je da on brzo deluje.

“ Dobro, dobro, ne poznajem vas, neću da vas ometam“ mladić se brzo vratio za šank.

U kafiću je bilo još nekoliko mladića i devojaka koje ona nije poznavala. Nisu obraćali pažnju na nju.

Popila je kafu koja joj je prijala i sok, platila je i častila konobara i izašla.

Idem prvo kući, groblje može da čeka. Sporim koracima je krenula poznatom ulicom.

***

Kapija nije bila zaključana. Setila se da je tako ostavila pre mnogo godina, posle očeve sahrane. “ Neka bude otvorena, da biste mogli da ulazite i zalivate cveće“ rekla je tada komšinici Veri.

Ključ od kuće stajao je ispod jedne saksije. Malo je zarđao od godina, od kiša koje su padale ali je uspela da otključa.

Otvorila je vrata i zavrtelo joj se u glavi od ustajalog mirisa. Mirisa kuće u kojoj niko godinama nije živeo.

Paučine i prašine je bilo svuda. Otvorila je sve prozore i napravila promaju. Sela je na staru stolicu u kuhinji i počela da plače.

Morala je malo da sredi kuću pre krečenja i renoviranja. Imala je dovoljno novca od prodaje dvosobnog stana, i ušteđevinu, i invalidsku penziju koju je dobila posle dva moždana udara koje je preživela.

Da, ovde će od sada živeti. Ponovo je zaplakala i prepustila se sećanjima.

Nastaviće se

1 thought on “Povratak, drugi deo

  1. Potresno. Ovo je sudbina koga svakog moze zadesiti, da u jednom trenutku mora ili zeli negde da se vrati, negde gde je ostalo zatravljeno groblje i stara memljiva kuća..postaje sve zanimljivije 👏

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.