Povratak, četvrti deo

“ Pre nego što počnem, moram da te zamolim nešto…“

“ Reci dušo moja i nemoj da plačeš. Šta te je to toliko povredilo zlato moje? „

“ Tetka Vera, ako imaš vremena, da sutra pre podne ideš sa mnom na groblje. Molim te, nešto ne mogu da idem sama..“

“ Dušo moja, pa šta me moliš. I sama bih ti rekla da idemo zajedno na groblje. Di ćeš tamo sama, daleko je, i red je da odem i ja tamo. Nisam bila na čika Stevinom i tetka Staninom grobu od Zadušnica. Dva meseca. Mnogo i meni nedostaju. Šta ja lupam, počni dete da pričaš, vidim da ti je jako teško…“

“ Tetka Vera, sećaš se da si bila na mojoj svadbi pre dvadeset sedam godina. Jedva si ubedila pokojnog čika Mirka da krene sa tobom. Bilo ga je sramota da on seljak uđe u hotel, i to „Metropol“. Mišu je čuvala neka baka iz komšiluka, niste hteli da i njega da povedete. Sećaš se? „

“ Sećam se Marina, naravno, ko bi zaboravio tu svadbu. Bila je tako lepa, otmena, gospodska svadba…“

“ Eh tetka Vera, bolje da je nije ni bilo. Ali…tada sam bila mlada i ludo zaljubljena u Aleksandra, mog Sašu. Stanovala sam kod tetke i teče na Slaviji. Pravni fakultet je bio blizu. Aleksandar je završavao fakultet a ja bila na drugoj godini kada sam ga upoznala preko zajedničke drugarice. Svideo mi se. Bio je visok, crnokos, zgodan. Pametan. I ja sam bila lepa i zgodna. Doterana. Tetka i teča nisu imali dece i prihvatili su me kao svoje dete. Imala sam uvek najnoviju garderobu, modernu. Skupu šminku. Sve moja teto..I bila sam odličan student, desetke u indeksu.

Posle šest meseci mi je ponudio brak. I pristala sam. Tata je prodao jednu njivu da bi učestvovao u troškovima svadbe. Sašin otac je bio advokat, majka lekar, i bilo im je drago kada su čuli da im prijatelji nisu obični seljaci. Mama je nekada bila učiteljica, tata je radio u opštini kao pravnik. I ja sam se njegovima dopala, iako nisam rođena Beograđanka. Bili su zadovoljni što sam odličan student a uz to i lepa. Ah, kao da je lepota jedino merilo nečije vrednosti.

Preselili smo se u Aleksandrov stan koji je nasledio od babe. Moji i njegovi su nam pomogli da ga renoviramo. Pomogli su i tetka i teča. Stvorili smo svoj kutak i verovali da ćemo u njemu biti srećni. Bar ja sam verovala.

Dolazila je žena da nam sprema stan, kako bih ja učila. Toliko sam bila okupirana fakultetom, da nisam ni primećivala da Aleksandar dosta pije i da kući dolazi sve kasnije.

Na sredini treće godine ostala sam trudna. Svekrva je preko nekih svojih veza sredila da održavam celu trudnoću. Pre porođaja sam upisala četvrtu godinu fakulteta. Onda se rodio Marko. Ja sam završila fakultet, uz pomoć moje mame i svekrve, da ne grešim dušu, mnogo je pomogala. Ali, pred Markov prvi rođendan, počeo je pakao u mojoj kući..

Nastaviće se

1 thought on “Povratak, četvrti deo

  1. Činjenica je da život nije ni crn ni beo. Uvek je nešto između.
    Ova priča (i ne samo ova) nekako previše vuče prema crnom.
    Zašto? (Nemoj odgovarati na ovo pitanje. Zapravo, tog odgovora i nema u životu.)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.