Poslednje pismo

Najdraži moj,

Tako te zovem a nikada zapravo nisi bio moj. Sve vreme si bio i ostao njen.

Krala sam tvoje osmehe, lečila te od tuge, radila sam to bolje od nje.

Više ti neću pisati. Besmisleno je pisati pismo nekome ko pismo neće pročitati. Nikada- mnogo boli ova negacija.

Ne znam da pišem oproštajna pisma, i sa ovim se mučim. Ipak pišem, i u svakom slovu vidim tebe, vidim i sebe, vidim sreću u našim očima.

Bilo je lepo dok je trajalo to naše druženje. Srećni i zadovoljni, mislili smo da će trajati duže. Ali, svemu lepom brzo dođe kraj.

Zbogom mili moj…Čuvaću tvoj lik u jednom kutku srca, neću te nikada zaboraviti.

Oprosti mi ukoliko sam te ikada nehotice povredila.

Oprosti što sam te volela. Ljubav je došla iznenada i potpuno me promenila. Hvala ti na tome.

Sanjaj lepe snove zabranjena ljubavi moja…

2 thoughts on “Poslednje pismo

  1. Ol’ cupid was takin’ aim… ponekad mislim da ljubav da ne boli makar malo (ili malo više) ne bi to ni bila… vrv nisam u pravu al opet… utisak… ko za život, da nije tako težak ne bi ni bio… stvar percepcije… ne mora da bude… 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.