Popularnost na društvenim mrežama

U više navrata sam pisala o društvenim mrežama, najviše o Fejsbuku. Na svom drugom blogu pišem trenutno serijal „o zvezdama“, a ovde je mesto za popularnost običnih ljudi na društvenim internet mrežama.

Od društvenih mreža koristim Fejs i Tviter, i blog. Fejs češće, Tviter u manjoj meri. Na blogovima ovih dana provodim mnogo vremena.

Pišem trenutno i na dva foruma, kad stignem. Kada sam lepo raspoložena. U minus fazi ne pišem na forumima jer neću da mračim.

Ostale sajtove ovakvog tipa ne posećujem i ne mogu da komentarišem o njima.

****

Forumi! Odavno sam forumaš. Imala sam nekada i svoje forume. U eri Fejsa i Tvitera, broj aktivnih članova na forumima se drastično smanjio. Ali, još postoje i opstaju jer postoje ljudi koji vole internet forume.

Upravo na forumima počela je podela na popularne, uticajne i one druge forumaše.

Ko je sve popularan na forumima?  Ljudi koji pišu zanimljive i dobre postove. To je moja definicija. U stvarnosti, na jednom forumu su popularni oni koji su stalno tu, koji se svađaju, vode glavnu reč, uvek su u pravu. Tim ljudima smo dosadni svi mi koji pišemo obične postove, mi koji ne znamo da se svađamo, mi koji odustajemo prvi jer ne želimo da se nerviramo zbog zluradih komentara. Da, postoje i takvi forumi.  Tamo postoji i „forumska elita“ koja liči na „elitu FB grupa“.

Srećom, postoje i drugačiji forumi.

***

Tviter..Na njemu provodim malo vremena. Popularni su oni koji imaju mnogo pratilaca i oni koji su redovni tamo.  Tviter mi je zanimljiv, zna da me nasmeje i da me informiše, možda čak pre Fejsbuka.

***

Fejsbuk. Tu sam od 2008.godine. Današnjim tinejdžerima je važno da imaju veliki broj prijatelja i važan im je broj lajkova na objavama. To što koriste skraćenice i uništavaju naš lepi jezik, nije im važno.

Što se odraslih korisnika Fejsbuka tiče, popularnost stiču u Fejs grupama. Ima tu i arogantnih, nadmenih, bezobraznih, i onih koji su njihova suprotnost. Sve zavisi od samog karaktera ljudi. Neki vole da ističu sebe, neki drugi to ne vole. A isticanjem sebe misle da stiču i „popularnost“.

***

Blog. I u blog zajednici postoje popularni i ostali blogeri. Popularnost stiču dobrim pisanjem i čestim objavama. Veoma im je važan broj posetilaca bloga. Važe za vođe. Vole da im se ljudi dive. Ali, i tu postoje oni drugi, kojima sve to nije važno, i koji pomažu mladim generacijama blogera. Ponovo, sve zavisi od karaktera ljudi.

***

Samim tim što smo otvorili nalog na Fejsbuku, sa pravim podacima, postali smo, na neki način, javne ličnosti. Isto važi za Tviteraše i blogere.

Koliko smo spremni da se otvorimo na tim mrežama zavisi isključivo od nas samih.

Fenomenom „popularnosti“ na društvenim mrežama mogu da se pozabave psiholozi i sociolozi. Nije na meni da idem u dublje analize tih popularnih blogera, i ostalih. Nisam psiholog, nisam ni sociolog.

Iznosim svoje skromno mišljenje, na blogu koji ne spada u red popularnih.  Nemam ambicije da postanem popularna. Zato i odustajem od štampanja knjige. Važno mi je da vidim da se broj čitalaca bloga-blogova povećava, ali, to nije presudno.

Blog shvatam kao priliku da iznesem neki svoj stav, svoje mišljenje. Ali, mnogo mi više služi u terapijske svrhe.

Mala, namerna digresija- Ne volim veća blog okupljanja. Imala sam iskustva sa takvim okupljanjima blogera i forumaša.  Tada, kada se okuplja više od troje blogera, forumaša, svejedno, ne postoje šanse da nekoga bliže upoznaš, a želiš to. Galama, smeh, neke opšte priče..ne, ja nisam iz tog filma. Više volim da pijem kafu u više navrata 🙂 sa jednim blogerom, kasnije sa drugim i tako sa svima koje želim da upoznam. Možda i grešim, ko zna?

Mogla sam da postanem stvarno popularna davne 2004. godine. Ali nisam. Nisam želela da svoju intimu i tuđi prljav veš bacam kao kolače raznoraznim tabloidima. Zato danas mogu da pogledam tu osobu u oči. Možemo, ukoliko oboje želimo, da izađemo na piće. Jer ja se nisam svetila. I naša priča ostala je zaista naša. Ona se neće naći u serijalu “ O zvezdama“…i ovde sam možda malo pisala o nama..Iskreno, ne sećam se.

Ne smetaju meni popularni na blogovima, Fejsbuku, Tviteru, forumima. Nikoga ne prozivam, niti kritikujem.

Svako od nas je različit. Dok jedni teže da budu popularni, drugi vole da budu obični i sasvim prosečni.

Od popularnosti na društvenim mrežama se ne živi. Život je nešto drugo. Život su naš posao, obaveze, porodica, prijatelji.

Ne volim ni lažna predstavljanja na društvenim mrežama zarad sticanja „popularnosti“.

Budi ono što jesi. Ne izmišljaj priče, zaboravićeš ih. A možeš i da povrediš nekoga. O tome je vođena ozbiljna diskusija na jednom forumu.

Eto, malo sam pisala o svakoj društvenoj mreži, ne želeći da idem u detalje. Ponavljam, nisam psiholog.

I za kraj poruka- budite ono što jeste. Popularnost na društvenim mrežama ne znači da imate i neku vlast 🙂 Ni admini na forumima ne predstavljaju vlast. Te „funkcije“ znače samo obavezu i zahteva punu prisutnost, kao i tolerantnost i objektivnost.

Odoh, previše sam filosofirala…dosta je za danas..:)

14 thoughts on “Popularnost na društvenim mrežama

  1. Početak post o forumima me jako puno podseća na jedan naš jako popularan forum čije sam posećivanje svela na minimum upravo zbog takvih ljudi, uticajni forumaši. Mada ne volim ni taj izraz uticajni tviteraši. Nemam pojma, nekako mi je to sve nerealno, taj stil života i navodna popularnost.
    Iz istih razloga pišem blog, malo da se rasteretim, u terapeutske svrhe, ali nisam spremna da iznosim na tacnu svaki detalj svog života zato se i ograničavam na recenzije.
    Jako zanimljiv post, samo još fali mišljenje o instagramu, mislim da je on trenutno najpopularniji poligon za sticanje popularnosti.😊

  2. Draga Ivana, nemam nalog na instagramu, zato i nisam pisala o njemu. Što se foruma tiče, ima ih mnogo..a možda smo se i srele na nekome od njih? Hvala za komentar i posetu ovom blogu 🙂

  3. Ne izmišljaj priče, zaboravićeš ih. Lepo rečeno.
    Čini mi se, sve treba raditi s merom. Previše forsiranja, nametanja, komentarisanja po svaku cenu, prenaglašenog začinjavanja svega i svačega (može da presoli!), sve to ne čini popularnost, mene lično često i odbija, umori. Različiti smo, mnogi to verovatno vide drugačije. A ko bi ga znao, i antireklama je reklama…Vreme pokaže.

  4. „I u blog zajednici postoje popularni i ostali blogeri. Popularnost stiču dobrim pisanjem i čestim objavama. Veoma im je važan broj posetilaca bloga. Važe za vođe. Vole da im se ljudi dive. Ali, i tu postoje oni drugi, kojima sve to nije važno, i koji pomažu mladim generacijama blogera. Ponovo, sve zavisi od karaktera ljudi.“
    Vidiš, ovde ne da nisi u pravu, nego se ja, recimo, osećam i prozvanom. Ne iz drugih razloga, jer su za mene popularnost i uticajnost itd neke formulacije koje su mi pomalo i smešne ( čak sam se davno u jendom tekstu našalila sa tim navodeći između ostaog kako za sebe smatram da sam popuarna jer je moj recept za prebranac tada još videlo preko 100.000 ljudi), već stoga što mi se čini da ismevaš ljud ekojimaju čitane blogove i kojima godi ta čitanost.
    E, evo, ja sam jedna od onih kojima je veoma važan broj posetilaca bloga. I nikada nisam krila činjenicu da mi ta čitanost jako prija i, štaviše, to je razog da pišem još više i da se trudim da pišem još bolje!
    Izvini, šta je u tome loše?
    Da sam htela da mi se ljudi dive, otišla bih u pevače ili u glumce. Kao novinaru, važno mi je da moj tekst naiđe na neki odjek. Veruj mi, nije isti osećaj kada ti neki tekst pročita 100 ljudi i kada ga pročita nekoliko hiljada njih! I nije isto ako ti ga ne šeruje niko, ako ga šeruje petoro ii pedesetoro ljudi!
    A imam tekstove i primećene i malo primećene i uopšte neprimećene.
    I na kraju, po tebi ispade da samo oni drugi, kojima sve to nije važno,pomažu mlađim generacijama blogera. Zar zaista veruješ u to? Pitaj mađe blogere, i po stažu u po godinama, bar u grupi Blogeri, ko im je najviše pomogao. I sama ćeš shvatiti da ova rečenica nije fer.
    Uostalom, seti se, nedavno je to bilo – koliko ljudi te je branilo kada su te u onoj grupi razapeli na krst?

  5. Negoslava, mlađim blogerima pomažu popularni blogeri, to nije sporno, taj deo nisi razumela.
    Što se ostalog tiče, nikoga ne ismevam u tekstu, nije mi to bila namera, niti želja. Samo sam konstatovala neke stvari.
    Meni stvarno nije važno da li će ovaj tekst pročitati 10 ili 100 ljudi. I nisam novinar, završila sam gimnaziju, počela da studiram teologiju, sticajem okolnosti prekinula…i imala sam finu karijeru na poslu, bila sam zadovoljna a za mobing sam bila delimično kriva.
    Što se tiče one frke i ko me je branio, znam to i veoma cenim i nikada neću zaboraviti.

  6. Vrati se još jednom pa se uveri u to šta si napisala… a napisala si ovo:
    Ali, i tu postoje oni drugi, kojima sve to nije važno, i koji pomažu mladim generacijama blogera.

  7. Znam šta sam napisala. Ali, mogu ovde da dodam, a mogu i da ispravim u samom tekstu, da mlađim generacijama pomažu svi blogeri, nezavisno od toga da li su popularni, ili nisu.

  8. Nije reč o popularnosti i veličini i štatijaznamtetriceikučine… reč je o tome da novim blogerima pomažu blogeri nezavisno od toga koliko su čitani. I da im, ako ćemo pravo, mnogo više pomognu čitani blogeri, samim tim što njihova preporuka više „vredi“, mereno značajem nečije podrške… ne jednom sam videla da se mladi po stažu bloger zahvaljuje na podršci, pohvali, čitanju… starijem, za koga zna da je baš mnogo čitan, rečima „Vaša, tvoja… podrška mi jako mnogo znači“. Tim rečima se, ipak, ne obraća i blogeru koji ga je možda i mnogo više pohvalio, a koji je čitan manje od ovog prvog.
    I sve ovo nije važno, svi činimo u skladu sa svojim raspoloživim vremenom, raspoloženjem, željom da uzvratimo drugima jer je nama neko na našem početku pomogao… neko bi i hteo da pomogne ali ne zna kako, neko neće da gubi vreme a često i živce, ali mi je zasmetalo to što će neupućeni, kad ovo pročitaju, možda i poverovati da je zaista tako. A nije! Ako sad baš moram i lično, ja sam dokaz da nije. Imam čitan blog, a blogeri su me prozvali za blogersku majku. Šta misiš, zašto? I zašto, kad god nekome nešto nije jasno u grupi, kažu – pitajte Negoslavu?

  9. Uopšte nisam mislila na tebe dok sam pisala ovaj tekst. Ali Negoslava, sama si se osetila prozvanom.
    U redu je, pomažeš mladima i oni ti se lepše zahvale nego npr,. meni.. Sve je okej, nemam ništa protiv da budeš i blogerska majka i da te svi pitaju kad nekome nešto nije jasno,
    Vidi se po tonu da si baš ljuta. Ne razumem zašto..ovaj blog nema 100 hiljada posetilaca, niti je čitan kao tvoj.
    Meni ne smeta to što ne traže od mene savet, uostalom, i nisam admin te grupe. Kada neko traži savet, ja mu dam savet, a poštujem i savete koje sam dobila od novinara velikih i čitanih novina..neću da reklamiram..
    Ukoliko ti se moji tekstovi ne dopadaju, ne moraš da ih čitaš.
    Pozdrav i sve najbolje!

  10. Ne osećam se prozvanom, niti se smatram uticajnom, niti imam takve pretenzije :-). Pratim blogere čije mi se pisanje dopada. Pišem ono što osećam i što smatram da je dobro sa drugima podeliti, ne zato što sam puna sebe, pa želim da mi se dive – ah, to ne, svakako. Prosto, pišem u nekim serijama i o onome čime sam u određenim periodima svog života okupirana, ili me zanima.
    Seriju tekstova sam napisala o baba Olgi, autohtonoj Sremici, stavljajući njoj na dušu i ono što nije bilo autentično njeno, zato što na taj način otržem od zaborava neke sremačke izraze, lokalizme, pa i svoja sećanja. Oduvala sam prašinu sa nekih događaja koji bi pali u totalni zaborav, a bilo bi mi žao.
    Kada mi se dogodio otkaz koji je pratio neljudski mobing – mobing i danas traje, da ne bude zabune, pisala sam o tome, ukazivala na svoje greške i propuste, ne zato što je to meni bilo potrebno, nego zato da što veći broj ljudi koji su u sličnim situacijama pročita, da se informiše. U tom delu se potpuno slažem sa Negom, jer mi je bitno koliko će ljudi pročitati ono što napišem. U terapeutske svrhe dobro mi dođe moj psihijatar koji mi je mnogo pomogao kada sam upala u bunar depresije povodom loših situacija koje su mi se dogodile.
    Ne bih da sudim o tvom i Neginom, uslovno rečno, konfliktu ovde, na ovom tekstu – obe ste na svojim stanovištima i to je vaše pravo, svakako. Tebe čitam, jer su mi tvoji tekstovi zanimljivi. Negu čitam još pre nego što sam je zapratila na blogu – tako da, svaka od vas ima svoje mesto u mom srcu, a verujem da je tako i sa drugima koji prate ono što pišete.
    Veliki pozdrav za sve blogere <3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.