Politika kao deo naših života

Došla neka čudna vremena. Ružna. Zavadio se brat sa bratom. Komšija sa komšijom. Kolega sa drugim kolegom. Nastupilo je ćutanje. Razlog ćutanja nisu podele oko imovine, bračne prevare, spletke u preduzeću, nešto što je život u njegovim tamnim nijansama. Razlog beše POLITIKA.

CRTICA BROJ 1

Zima davne devedesete godine prošlog veka. Zvoni telefon, javljam se. Sa druge strane uplakan i histeričan glas

“ Više nisi moja drugarica. Kako možeš da budeš protiv Slobe, kada je on predsednik? Šta si ti, nacionalista, da li bi ti da me kolješ“. Ćutim, i taman htedoh da nešto kažem, kada mi je zalupila slušalicu.

Nismo razgovarale, sve do neke dvehiljadeosme kada sam je slučajno našla na Fejsu. Ali, to više nije bilo TO. Naše prijateljstvo je nestalo one davne zime.

Delile smo sve tajne. Brinule jedna o drugoj. Sedela je u klupi iza mene. Šetale po gradu, išle na žurke, družile se. Bile najbolje drugarice. Nije mi dozvolila da nešto kažem u svoju odbranu. Od te zime, zime u kojoj su održani prvi višestranački izbori, prestalo je naše drugarstvo, do tada čisto, lepo, srećno. Zbog POLITIKE.

CRTICA BROJ 2

Rat u Bosni. Na sve načine pokušavam da saznam šta se dogodilo sa devojkom sa kojom sam se godinama dopisivala. Brinem za nju. Telefonske veze u prekidu. Tužna sam i onda dobijam dopisnicu u kojoj stoje reči

“ Govorila si da ništa sem prijateljstva nije važno. Ali, izgleda da jeste. Ti si na drugoj strani, zato se i ne javljaš. Zbogom. „

Na dopisnici nema adrese na kojoj bih mogla da pišem i da pismo pošaljem preko nekog udruženja koje se bavi pitanjem izbeglica. Plačem.

CRTICA BROJ 3

Još uvek radim. Želim da promenim radno mesto, kako bih još nešto naučila, sem posla koji godinama obavljam. Odlazim kod Načelnika. Prve reči su bile

“ Ja sam član Demokratske stranke. Ti nisi u mojoj stranci.“ Šokirana sam. Više nismo razgovarali, ali sam bila tužna. Imamo zajedničke poznanike, i bili smo u korektnim odnosima. Više nismo bili. Ćutala sam, nisam želela da se svađam i podsećam da u upravi ne sme da se vodi politika.

Neću da pišem o krsnim slavama, krštenjima, rođendanskim proslavama, sahranama i parastosima na kojima se razgovaralo o politici. Svađe su bile redovne. Žestoke i jako ružne.

CRTICA BROJ 4

Na Fejsu se vodi međustranački rat. Izbori su za mesec i nešto dana. Kampanja u punom jeku. Pre neko veče sam izašla iz jedne Fejsbuk grupe, iako tamo imam mnogo dragih ljudi. Ne podržavaju opciju koju ja podržavam. Nije mi bila jasna ta mržnja, teške reči vezane za ljude koje ja podržavam. Pokušala sam da branim svoje stavove i odustala. Jako mi je žao zbog toga.

*****

Politika je ušla u sve sfere našeg života. Nekada smo se upoznavali sa pitanjem „šta si u horoskopu“ a danas se postavlja pitanje „u kojoj si stranci“.

Tačno je da mnogi zavise od politike, zbog posla. Tačno je i da je ekonomija vezana usko sa politikom.

Ali, ne želim i ne mogu da se pomirim sa činjenicom da međuljudski odnosi zavise od politike.

Ljude delim na dobre i loše. Ne želim da pravim druge podele.

Boja, vera, nacija, političko opredeljenje -ništa mi od toga nije važno.

Bavim se politikom u onoj meri u kojoj želim- nisam aktivista, bila sam nekad.

Međutim, stvari posmatram realno. Ne želim da me politika uzme pod svoje i da zbog nje gubim prijatelje, poznanike, rođake, komšije…

Želim da verujem da postoje i lepše stvari od politike. Znam da postoje.

Želim takođe da verujem da nisam usamljena u ovom razmišljanju.

4 thoughts on “Politika kao deo naših života

  1. Stranačka pripadnost toliko smeta pojedincima sa kojima smo dobri ili smo bili dobri pa sada više nismo, do granica zapanjujućih razmera… Više niko ne gleda čoveka kao čoveka, sa dušom i vrednostima ljudskosti koje ima, već isključivo kroz stranačko obeležje… Kidaju se decenijska prijateljstva, od rodbine se otuđujemo, sa kojom i bez ovoga, više nismo ono što smo nekad bili… Sve bledi nekako…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.