Podrška Radomiru Počuči

Danas je u pritvoru zadržan Radomir Bata Počuča, bivši novinar PINK TV i bivši portparol PJT MUP-a Srbije a na osnovu čl. 138, stav 2 Krivičnog zakona u kome stoji sledeće

Član 138

(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Šta je to Počuča uradio da bi bio zadržan u pritvoru? Zašto će biti procesuiran?

Na svom ličnom Fejsbuk profilu napisao je “ mišljenja sam…“ nije napisao “ pozivam na nasilje“, već mišljenja sam.

Izneo je svoj lični stav. Reagovao je povodom okupljanja NVO „Žene u crnom“ koje su se okupile da žale albanske žrtve. Izneo je stav koji ima većina građana Srbije, a ne sme to javno da kaže.

On tim ženama nije lično pretio. Nije im slao SMS poruke niti ih uznemiravao telefonom.

Izražavanje ličnog stava nije govor mržnje, niti je to pretnja. Da nije bilo kolega novinara koji su sve preneli u javnost, danas bi Radomir Počuča bio na slobodi. Mediji su neovlašćeno preneli njegov status na Fejsu.

Verbalni delikt je ukinut 2012.godine, i nisam nigde pronašla da je ponovo uveden u zakon.

****

Očigledno je da postajemo država u kojoj nije dozvoljeno imati svoje mišljenje. Ili to mišljenje mora biti politički korektno. Sve to zarad ulaska u onu tvorevinu zvanu EU. A niko ne pita narod da li želi u EU. Ja ne verujem lažiranim anketama.

Danas je u Srbiji najteže biti Srbin i braniti prava Srba i srbskog naroda.

Ja sam iz multinacionalne porodice i ne mrzim druge narode. Imam prijatelje i rođake koji su druge vere i nacije. Volim ih i poštujem. Volim druge narode, ali volim svoj narod i svoju otadžbinu. Slično je ovih dana pisao i Počuča. I gde je tu onda govor mržnje?

Ja ga ne vidim, a vi?

Ovim tekstom dajem punu podršku Radomiru Počuči i njegovoj porodici. Očekujem da bude gost na ovom blogu čim se ukaže prilika za to. Zato i ne pišem o njegovim stavovima, on će ih sam izneti.

10 thoughts on “Podrška Radomiru Počuči

  1. Poštovana Rado,
    odmah moram da naglasim da nisam pravnica te se u zakon ne razumem. Ali sam svesno biće koje ume da razmišlja i kao takvo mogu da prepoznam poziv na nasilje kad ga vidim/pročitam. Počuča je doslovce rekao: Gospodo (?!?!?!) huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a velike ste rodoljubi – udružite se i podelite po pi*ki onome kome treba da se da po pi*čki.
    I sada Vi mene ubedite da to nije poziv na nasilje?!
    Kažete da je njegov stav ujedno i stav većine Srbije. Pa ja žalim tu većinu koja deli njegov stav. Žrtva je žrtva: srpska, albanska, hrvatska. Neko se odlučio da skrene pažnju na zločin koji je učinjen, zar je zaista bitno koje je nacionalnosti žrtva?!
    Nije, poštovana gospođo najteže biti Srbin i braniti prava srPskog naroda. Najteže je biti Srbin koji ima hrabrosti da kaže da Srbi nisu nebeski narod, da su i Srbi činili zločine, da su ubijali baš kao Albanci, Hrvati, Nemci, Amerikanci.
    I da se vratimo na Počuču: čovek je pozvao na nasilje i treba da odgovara. Među tim ženama koje su mogle biti pretučene mogla je biti Vaša prijateljica, njena ćerka, Vaša rođaka. Da li biste i tada pružili tom čoveku podršku?
    Od mene toliko, sve najbolje u daljem životu i radu.

  2. Поштована,
    Радомир Почуча је на почетку спорног ФБ статуса написао “ мишљења сам да тај скуп не треба да се одржи…“ Даље јесте спомињао навијаче, али их није ДИРЕКТНО позвао да иду и разбијају тај скуп. Тај скуп жена у црном, које Ви подржавате што могу да претпоставим из Вашег коментара, одржан је у исто време када су Срби гинули на КиМ и то вређа свакога ко се осећа Србином. Да ли су те жене у црном икада браниле бар једно српско дете које је погинуло током свих ових ратова које наводно Србија није водила.
    Ја такође размишљам својом главом и не стидим се и не плашим да кажем да сам националиста. То није лоше. Бити националиста није исто што и бити шовиниста, ксенофоб или фашиста.
    Није позвао на насиље, јер да јесте, моментално би био ухапшен. Овако је он САМ отишао на разговор. Није ухапшен у класичном смислу. Задржан је у притвору. Међу тим женама нема мојих рођака ни пријатељица, што ми је драго.
    Свако од нас има право на своје мишљење. Ја не оспоравам Ваше мишљење, немојте ни Ви моје.
    Све најбоље и хвала на првој посети овом блогу.

  3. Već sam napisao kod Bate na FB profilu: Žene u crnom i slične organizacije treba zabraniti sistemski. Njegova izjava je u najmanju ruku vrlo škakljiva, a i to pišem zbog toga što sam subjektivan i navijam za njega, inače bih – da je neko drugi napisao šta slično – tvrdio da to jeste poziv na nasilje. Onako formulisana rečenica je direktan poziv huliganima da odu i razbiju to okupljanje nasilnim putem. Ja mogu da razumem da je status napisan u afektu, i mogu da razumem i to da je ljudima muka od organizacija tog tipa, ali ovde je učinjena greška, i nju priznaje i sam Bata.

    Ne treba da se lome kola na njemu, niti treba država da pokazuje svoju snagu na ovakvim primerima, ima mnogo gorih stvari koje prolaze ne samo nekažnjeno, već bez ikakve reakcije, ali ne treba biti nerealan i govoriti da ono nije bio poziv na nasilje. Da sam takav status postavio ja, bilo bi nebitno, jer sam anoniman, ali Bata je dugi niz godina javna ličnost, poznat najširim narodnim masama, a u trenutku kada je napisao status bio je u radnom odnosu na mestu portparola jedne od jedinica MUP-a Srbije. Ja cenim njegovu hrabrost da i pored toga što je znao da će ostati bez posla napiše to što je napisao, ali je morao biti svestan svoje pozicije, i morao je biti svestan težine koju njegova reč ima.

    Na klizav teren neovlašćenog citiranja od strane medija bi se dospelo da je status bio limitiran na Batine FB prijatelje. Budući da je privatnost statusa bila postavljena na „Javno“ (dostupno svima), nema ni govora o povredi privatnosti. Tako napisan status na bilo kojoj društvenoj mreži je javna stvar, i može je interpretirati svako na način na koji želi.

    Bata ima moju podršku zbgo hrabrosti koju je pokazao i zbog stavova koje zastupa, ali taj sporni status jeste bio greška. Voleo bih da ne plati previsoku cenu zbog te greške, i ne bih voleo da država pokaže svoju nemoć demonstrirajući silu nad pojedincem. Stoga moja otvorena podrška ide Bati, ali budimo hrabri i pogledajmo istini u lice, i nemojmo se kriti iza parola koje bacaju ružno svetlo na nacionalizam, koji sam po sebi nije negativna, već je vrlo pozitivna stvar.

  4. Бата је тај статус избрисао. Схватио је да је погрешио. Ми сада можемо да нагађамо да ли је био приватан или стављен на опцију јавно. Он јесте јавна личност, али нпр ја нисам знала да је портпарол те јединице МУП-а. Знала сам да је радио на ТВ Пинк.
    Слична ствар се догодила и мом пријатељу који није толико познат широј јавности. Њега међутим политичар коме је „претња-шала у веселом стању“ упућена није тужио и зато није био процесуиран. Али се зато његово име повлачи по нет порталима и он има основа да их тужи.
    И Радомир Почуча, на основу чл.144, став 1 Кривичног Законика може да тужи све медије који су неовлашћено пренели његов статус на Фејсу.
    Не износим овде никакве пароле, само сам изнела свој став.

  5. Ako je Počuča jedini i najveći problem u ovoj državi, onda je u redu da država tako odreaguje.

    Ustavom je zagarantovana sloboda mišljenja i javnog izražavanja istog i ne vidim šta je tu sporno. Nije svako mišljenje poziv na nasilje, koje je, veoma širok pojam. Problem nastane kad oni koji su zaduženi za tumačenje Zakona ne umeju to da urade ili rade veoma površno, a instituciju slobodnog sudijskog uverenja zloupotrebljavaju.

    Recimo da sam delimično u toku sa pomenutim događajem, jer ostavljam prostora da se čuje i druga strana i ne bih da prejudiciram stvari, tim pre što govorim sa aspekta običnog građanina, ali mislim da nam je opet došlo vreme Miloševića (ako je uopšte i prošlo) kad su mediji u pitanju.

    Olako se potežu krupne reči, kao što je „govor mržnje“, „nasilje“ i njima slične, a da se pri tom, sve te stvari dešavaju na našim pragovima a na njih niko ne reaguje osim u slučaju da nekoga, iz nekog razloga, želite da eliminišete iz igre.

    Očigledno je Počuča nekome smetao, pa se njegov stav uklopio u Zakonske okvire. To je ono što znamo, a verujem da ima mnogo toga što ne znamo i da će to tek da ispliva na površinu. „Žene u crnom“ su sredstvo kojim se manipuliše u ovom slučaju.

  6. Нисам правник, али ваљда могу себи да допустим да анализирам шта у неком члану закона пише. У конкретном случају, Почуча, по мени може да буде „прозиван“ по другом ставу, и то ако је „дело изазвало узнемиреност грађана и друге тешке последице…“. Узнемирених може бити највише 40 грађана, колико и пише на сајту жена у црном. Других тешких последица очито није ни било, то жене у црном и кажу „…без инцидената уз полицијско обезбеђење…“.
    Не знам шта је тачно написао Почуча. Нисам прочитао, а пошто је човек то обрисао, немам прилику да се уверим у садржај текста. Не знам његове разлоге (ни за ни против) да то пише, шта год да је написао, али полазим од тога да је то написао на Личној фб страни. Ако је лична, без обзира колико била друштвена, социјална, мрежаста и шта ти ја знам, то је његова својина. Могао је исто тако ту поруку себи на грудима да истетовира, па да се шета по граду без мајице. Одговарао би зато што нема мајицу, а не за то шта му на грудима пише. Ваљда.
    Када сам прочитао уводни текст на сајту жена у црном, а у вези протеста који су организовале:
    „Žene u crnom su 26. marta 2014. godine, na Trgu Republike, u Beogradu, a povodom 15 godina od zločina počinjenih nad albanskim stanovništvom na Kosovu, održale mirovnu akciju Pamtimo zločine na Kosovu.“
    уочио сам да сам прилично „узнемирен као грађанин“, а и да због те узнемирености могу имати и „друге тешке последице“, и то само зато што сам схватио да је неко из актуелне власти одобрио и обезбедио један скуп који је расистички, сепаратистички, а можда и про-фашистички (када је у питању однос према жртвама рата на Косову и Метохији. У центру главнога града државе Србије, уз сагласност и активну асистенцију државних органа, група од 40 људи одржава „мировну акцију“ при чему се акција односи искључиво на албанско становништво, део територије се назива скраћеним именом које се подудара са називом које сецесионисти користе, а исто тако та група у последњој реченици цитата ПРЕТИ – „памтимо…“.
    Има ли, на основу овог мог размишљања, овде било каквих елемената непоштовања закона од стране групе жене у црном? Ако има, да ли ће држава реаговати, макар аналогно реакцији према Почучи? Хоће ли држава бранити уставна права грађана на равноправност и хоће ли поштовати називе својих територијалних јединица? Хоће, мало сутра. Е зато ће вероватно и госн Почуча да се суочи са „правдом“.
    Овде је у питању класична замена теза, злоупотреба људских права и слобода, итд.итд
    поз Радо

  7. Kada sam pročitala Mixerov komentar, sada sam i ja uznemirena. Koje su to žene? Darkerke? Sekta neka, šta!? Najviše me je uznemirilo ovo što pamte. To nešto u stilu dva pišem – tri pamtim? Ne zbunjujte me…

  8. Пошто је мало коментара, помислила сам да сте уплашени и да зато не коментаришете, уплашени у смислу да се плашите да изнесете свој став.

    Миксер,Лабилна и остали који читају овај блог- повод за статус Радомира Почуче био је тај скуп жена у црном. Цитираћу Миксера

    “ Žene u crnom su 26. marta 2014. godine, na Trgu Republike, u Beogradu, a povodom 15 godina od zločina počinjenih nad albanskim stanovništvom na Kosovu, održale mirovnu akciju Pamtimo zločine na Kosovu.”

    Ја нисам на време видела то саопштење за скуп жена, иначе бих и ја имала неки статус на Фејсу.

    У целој овој мучној и тужној причи, добро је што нас је Бата Почуча ПРОБУДИО, бар две хиљаде људи који га јавно подржавају на Фејсу.
    И наравно да је написао да мисли да тај скуп не треба да се одржи.
    Ко се сетио да одржи скуп за сву нашу децу погинулу за време бомбардовања, за све цивиле погинуле широм Србије, за полицајце и војнике који су дали свој живот? Ко?

    А та НВО „Жене у црном“ сетиле су се да тугују над погинулим Албанцима и да се појаве у центру Београда. Да ли је она жена у црном одговарала за шамар који је дала човеку на скупу пре неколико година? Мислим да није.

  9. Rale, nemam čega da se plašim, bar za sebe smem i mogu da to kažem, ali zbog neke druge frke poslednjih dana ništa ne komentarišem. Izazvana ovom tvojom prozivkom- mala šala, želim samo da kažem da sam za zabranu dotičnih…osoba koje pljuju samo po Srbiji a nigde ih nema kada su u pitanju zločini nad Srbima, a otprilike se slažem sa Peđom kada je u pitanju ovaj potez čoveka koji jedino nije dva puta razmislio kada je izrekao mišljenje mnogih.

  10. Нецо, ова „прозивка“ се није односила на тебе. Знам да си у фрци ових дана. Разумем и тебе и Пеђу, али полазим од саме себе- и ја свашта кажем у афекту, једно време сам и писала свашта у афекту на једном форуму и зато га оправдавам..те наше генерације су импулсивне и радимо по оном принципу „што на уму то на друму“..а „госпође“ нећу више да коментаришем. Овим текстом сам дала до знања шта мислим.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.