Pismo maloj domaćici

Koliko puta ste poželeli da se vratite u neko drugo doba vašeg života, da nešto promenite, donesete drugačiju odluku i da se zatim vratite u sadašnjost?

Šta biste, sa ove vremenske distance, uradili da možete da vidite sebe sa 15, 20 godina?

Parafrazirala sam rečenice napisane na jednom internet forumu gde je tema da se piše pismo  svom „malom JA“

Dugo sam razmišljala o ovome i odlučila da napišem pismo „maloj, slučajnoj domaćici“.

****

Devojčice, buntovna mala devojčice, sada imaš petnaest godina.  Tek si krenula u gimnaziju i ne snalaziš se najbolje u društvu svojih vršnjaka. Mnogo plačeš. Svađaš se sa roditeljima oko sitnica koje ti se čine velike i ozbiljne. Kada povrediš koleno, nosiš gips po tri nedelje. Plašiš se tih povreda.

Mala, „slučajna domaćice“, život je pred tobom. Pokušaj da se izboriš za svoje mesto u društvu vršnjaka. Nemoj da plačeš. Kasnije ćeš plakati zbog mnogo težih i ozbiljnijih stvari. Potrudi se da razumeš mamu i tatu, Oni te vole i žele za tebe samo najbolje. Provedi više vremena sa tatom. Nateraćeš ga kroz par godina da ide na vreme kod lekara. Molim te da to uradiš.

Budi strpljiva i manje nervozna. Biće povoda za nervozu kasnije.

Razgovaraj sa mamom i tatom, da te odvedu na operaciju kolena. Bolje sad, na vreme.

Nemoj da se svađaš sa babom. Babe i dede su čarobnjaci našeg detinjstva, nedostajaće ti  kada zauvek odu.

I piši malena, razvijaj svoj talenat.

Život je skup loših i dobrih dana. Uživaj u tim dobrim danima i nikada se ne predaj kad nastupe oni sivi, loši dani.

Čuvaj tu ljubav i bliskost koju imaš sa sestrom, ona ti je najbolji prijatelj iako je mlađa.

I znaš,  možda zvučim kao dosadni matorci, ali ne radim to namerno.

Da mogu, zaštitila bih te od svih životnih oluja i tuge. Ne mogu. Moraš da prođeš kroz taj mračni period, učiniće ti se da traje dugo, ali ne traje.

Sve prolazi, i život takođe. Budi hrabrija, odlučnija i iskoristi sve lepe dane, nemoj da ih prespavaš.

4 thoughts on “Pismo maloj domaćici

  1. Srcecepajuće
    Razmišljao sam i ja o tome.
    Ne znam, s jedne strane možda i nije pametno previše se zadržavati na prošlosti, s druge, opet, možda je dobro napisati tako nešto jer je to prilika da shvatimo neke svoje greške koje nije kasno ispraviti.

    1. Nije mi bila namera da pismo bude srceparajuće..samo je iskreno..i neke greške i neke događaje iz prošlosti ne možemo da promenimo..ali, kada se dese treba da budemo jaki..

  2. Супер ти је ово писмо 🙂 Надам се да ти је пријало, да се сад осећаш бар мало боље 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.