Pisma

Svakim danom, sve više i više te volim. Dani bez tebe ispunjeni su nemirima, čudnim slutnjama, zebnjom. Želim da Ti priđem, i kažem ono šta osećam. Ali se plašim da ćeš me tada odbaciti. Zato te gledam tiho, iz prikrajka, i ne slutiš da te posmatram.

Marija je čitala redove pisma napisanog finim nalivperom. Rukopis joj je bio nepoznat. Stavila je i ovo pismo u tašnu, ne želeći da o njemu priča sa ostalim koleginicama. Nije im rekla ni za prethodna pisma. Da jeste, povela bi se rasprava o tome ko je nepoznati Marijin obožavalac i zašto piše baš nalivperom. Možda to piše direktor, mnogo njih bi se to pitalo. Zato je Marija ćutala.

*****

Posle dva dana stiglo je i novo pismo:

Znaš, pitam se kakav bi bio Život sa Tobom? Bezbrižan ili napet? Ja te i ne poznajem dovoljno dobro, ali te volim. Da li si sama ili imaš nekoga ko ti poželi miran san kada noć prekrije grad? Kako je to osetiti tvoj zagrljaj, osetiti tvoj poljubac? Čuti Tvoj smeh i brisati Tvoje suze kada si tužna? Ja nemam hrabrosti ni da potpišem svoje ime. Plašim se odbacivanja.Marija, to je najlepše ime na svetu, šapućem u sebi, dok izgovaram Tvoje ime.Moram da skupim hrabrost. Ne mogu da dozvolim ni Tebi a ni sebi neizvesnost. Ne želim da te ova pisma plaše. Uz ovo pismo, šaljem ti i ružu. Samo mali znak pažnje. Ovih dana ćemo se upoznati. I ne marim ukoliko ćeš me ljutito oterati od sebe. 

Marija je iznenađeno držala ružu, ne znajući šta da radi sa njom. Pismo je ponovo stavila u tašnu. Pred odlazak kući, rekla je koleginici da je ružu dobila od jedne stranke. To je bila sitna laž i nije se time opterećivala.

****

Došao je vikend, novog pisma nije bilo. Navikla je već da je beli koverat sačekuje na stolu kad dođe na posao.

U ponedeljak je na razgovor pozvao jedan od nekoliko direktora.

– Zatvorite vrata Marija, molim vas. I sedite.

Marija je sela i upitno ga gledala.

– Ja sam slao pisma i poslao sam ružu. Nisam znao kako da vam priđem. I nije profesionalno mešati posao i privatan život, ali ja..

– Razumem Ivane. Ako treba mogu da pređem u drugu ekspozituru, to bi mi i odgovaralo. Postoji jedna blizu moje kuće. I onda možemo da pređemo na Ti.

– Marija, isplatilo se moje čekanje. Da, možeš da pređeš u drugu ekspozituru, i biće sve u redu.

– Zašto si mislio da bih te odbacila?

– Zato što nisi od onih devojaka koje jure za skupim automobilima, novcem, za sponzorima. A mene svi smatraju za sponzora.

– Nije istina. Ja u tebi vidim jednog romantika. I čuvam sva tvoja pisma.

Ivan joj je prišao i zagrlio je. Stajali su tako nepomično par minuta, a zatim su se dogovorili za večernji izlazak.

Tako je zahvaljujući pismima pisanim nalivperom, pismima u belim kovertama počela jedna ljubav krunisana brakom.

I kada nastupe dani svađa, Marija samo pripreti da će spaliti sva pisma..i odmah se pomire.

Ona je srećna jer voli i jer je voljena. Slučajno i iznenada je našla svoju drugu polovinu. Čuvaće je do kraja života, kao i pisma koja su svedok njegove beskrajne ljubavi.

3 thoughts on “Pisma

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.