Pisma puna greha

Voljeno moje biće, 

Dok pišem ovo pismo, na ravnicu se spušta noć. Kuću sam pospremila, decu na spavanje namestila. On je otišao da radi. Sada sam sama sa svojim bolom. Toliko mnogo sa tobom, toliko mnogo bez tebe. Nedostaješ mi kao što mi zimi nedostaje sunce. Svašta bih radila sada sa tobom. 

Čitao je staro, požutelo pismo. Razmišljao je kome je to baka pisala. Zar je postojao još neko u njenom životu pored dede? Nikada o tome nije razgovarao sa svojim ocem.

Sa prašnjave gomile uzeo je još jedno pismo.

Ljubljena moja, 

Tvoje pismo me je dočekalo po povratku iz Beča. Išao sam tamo da obiđem nju i decu. Zdravi su, hvala Bogu, svi. Pitala me je šta radim sam po u kući. Eh, kako bih želeo da da kažem za našu ljubav. Ne znam šta me sprečava da joj priznam neverstvo. Možda mila moja, ako i ti kažeš njemu za nas…možda prikupim hrabrost i okončam ovu našu muku. Gde si, ljubljena moja? Pada li ti teško život bez mene?

Nije znao da li da čita ostala pisma. Bilo ih je mnogo. Jesen 1950 i neke. Njegov otac je tada bio dete. Deda je radio kao komandir milicije. Često je radio noću. Kada se to baka sastajala sa tim čovekom? Pitanje je lebdelo. Odgovora još nije bilo, niti ga je naslućivao.

Znao je da ime tog čoveka ništa neće značiti njegovoj majci. Retko su dolazili u selo, i malo je razgovarala sa svekrvom. Nedovoljno da otkrije sve njene tajne. Otac je umro pre deset godina, i nikada mu nije pričao o nekom čiki. Znači da se baka krišom sastajala sa neznancem.

Uzeo je sva pisma i polako sišao sa tavana. Ništa više nema na njemu. I ta gomila pisma bila je sakrivena u dnu tavana.

Zapalio je cigaretu, i seo ispred kuće da sačeka kupca. Rodna kuća njegovog oca se prodavala. Tetke su iz Australije dale saglasnost. Deset godina je prošlo od bolesti i smrti njegovog oca. Baka i deda odavno nisu bili živi. Tetke su više decenija na „privremenom radu“ u tuđini. On i sestra su jedini naslednici kuće. Prodaju je kako bi mogli da počnu neki posao.

Nije ni sanjao da će na starom tavanu otkriti nešto neobično. Zamišljeno je gledao u pisma, i tada je nazvao sestru.

– Ivana, Aleksa je. Čuj, našao sam ovde neka pisma. Ma ne naša pisma, babina pisma. Ba  bi na!

Sa druge strane Ivana je bila zbunjena. Babina pisma. Dobro, baba je imala sestre u Australiji. Ali, to nisu bila pisma tetka Cvete i tetka Marije. Ivana je želela da ih čita. Rekla je Aleksi da požuri iz sela. Spremiće mu špagete Bolonjeze za večeru. To je bio mamac za Aleksu. Mamac kome nije mogao odoleti.

*****

Aleksa je sproveo po kući jedne pa druge mušterije. Bio je jako radoznao i želeo je da čita pisma, ali kuća je do pola osam stalno bila puna. Na kraju se dogovorio sa jednom porodicom o ceni kuće. Detalje će završiti narednih dana i advokati će prisustvovati sastanku.

On i Ivana su prodavali veliku, staru kuću, i baštu iza nje. Dobio je razumnu cenu.

Na sedištu pored ležale su dve velike gomile papira. Pisma! Nosio ih je kod Ivane, da zajedno čitaju.

Tokom vožnje je razmišljao o baki i nije mogao da se načudi tome da je baka imala tajnu ljubav.

– Nastaviće se-

3 thoughts on “Pisma puna greha

      1. Ево једне сјајне приче са сјајног блога који сам открио пре пар месеци, а који, на жалост, већ две године мирује.
        Разумећеш асоцијацију.
        Поздрав.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.