Pera trejd kompani

Engleski, nemački, ruski, francuski, svi ti jezici se uče u našim osnovnim i srednjim školama. Ko ima talenat za jezike naučiće pored ovih jezika još neki.

Ne sporim činjenicu da gore navedeni jezici spadaju u svetske jezike, i da je poželjno da znamo bar jedan jezik pored srpskog.

Pre neki dan je obeležen međunarodni dan maternjeg jezika i zaštitnik građana, tom prilikom je izjavio da današnji mladi ne vladaju dobro srpskim jezikom, i da je potrebno to promeniti.

Zašto je to tako? Zašto nestaje iz upotrebe naš jezik, i zašto sve manje pišemo našim pismom?

Želja da se bude drugačiji postoji decenijama, mogla bih slobodno reći i vekovima.  Da bi se neko razlikovao, dovoljno je da govori drugačije od jezika koji je zvaničan. Ta pojava ne postoji samo kod nas, već u celom svetu.

I generacija mog dede imala je svoj jezik, tačnije žargon. Od njega sam saznala da je „lepa treba“ u stvari lepa devojka.

Žargon se menjao, odlazio u zaborav i ponovo se sa novom generacijom rađao.

Nemam ništa protiv žargona ukoliko se on umereno koristi u svakodnevnom govoru. I sama ponekad koristim reči iz žargona kada pišem neku priču, da bih dočarala vreme u kome se radnja dešava.

Pored žargona u našoj svakodnevnici se pojavljuju i tuđice- germanizmi, turcizmi, anglizmi.

U Vojvodini koja je nekada bila deo Austrougarske primećuju se germanizmi- fruštuk, amrel i slično, ali te reči koriste starije generacije.

Na jugu Srbije ali i u centralnoj Srbiji i Beogradu, pored srpskih reči, čuju se i turcizmi.

Ipak, poslednjih dvadeset ili trideset godina, primetno je porastao broj anglizama.

Mnogi vlasnici privatnih radnji i ugostiteljskih objekata u nazivu svoje firme koriste anglizme.

I roditelji, mahom oni koji su radili ili rade u inostranstvu davali su svojoj deca strana imena.

Te strane reči i strana imena ne bi predstavljala problem da su pravilno napisana u tablama na kojima se radnje reklamiraju, ili u državnim dokumentima.

Kao službenik u jednoj beogradskoj opštini, pre desetak godina, bila sam u prilici da čitam dopis koji je stigao iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Zauvek sam zapamtila taj dopis, mada mi se učinio pomalo smešan i suvišan. Ali, shvatila sam kasnije da je bio neophodan.

Naime, tadašnji ministar je propisao da se u državnim organima u skladu sa Ustavom koristi ćirilica, Times New Roman kao font i veličina fonta 12. Iz tog pravila izuzeta su strana lična imena i strani nazivi preduzeća i radnji koja se pišu latinicom, u izvornom obliku.

Ovo obaveštenje, uputstvo, nazovimo ga kako želimo, bilo je preko potrebno službenicima koji su tada radili kao referenti za privatne delatnosti – firme su se registrovale u matičnim opštinama, a ne u APR-u kao danas.

I matičari su mogli da odahnu, dok su pisali zapisnike za sklapanje braka, a kasnije i izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu.

Ne mogu da se setim da su na isti način reagovali i nadležni zaduženi za isticanje firmi i reklama. Mislim da nisu, ali nisam u potpunosti sigurna.

Tako smo na na nekim reklamama mogli da čitamo „Fast fud kod Mike“ a bilo je grešaka i na memorandumima preduzeća, npr „Pera trejd kompani“.

Naši ljudi su navikli da pišu kako govore i da čitaju kao što je napisano 🙂 Po Vuku.

Umesto da idemo u kupovinu u veći tržni centar mi danas idemo u šoping molove.

Deca na internet mrežama koriste skraćenice „nzn“- ne znam. Pišu „ćelavom latinicom“, koriste w, ch, sh.. Desi mi se da to pročitam i kada je napisao neko iz moje generacije. Kada naletim na neki tekst u kojima se koriste navedena slova, preskačem ga. Verujem da se sa ovim problemom susreću i nastavnici i profesori maternjeg jezika.

Ne dopada mi se sve ovo. Naš jezik je bogat rečima, naše pismo je zapostavljeno jer nije više u modi, ili kako se to već kaže „nije in“.

Ove strane reči ne bi predstavljale problem, kao što ne predstavljaju problem žargoni, ukoliko bi se umereno koristili.

Sve što je preterano nije dobro.

2 thoughts on “Pera trejd kompani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.