Pažnja, pažnja

Sveta je te večeri bio kod Maksima na žurci. Slavila se godišnjica braka Ljilje i Maksima. Puno se jelo te večeri, i puno pilo. Sveta se opustio znajući da je sutra subota i baš je uživao.

Kući ga je dovezla Ljilja, jedina trezna u toj pijanoj družini. Popio je malo vode, i odmah legao u krevet.

Sledeće čega se seća bio je zvuk bubnja, ali ne onog kakav danas postoji u rock bendovima. Neki neobični zvuk, kao iz partizanskih filmova.

“ Pažnja, pažnja, daje se na znanje! “ reči su odjekivale u pustoj ulici. Sveta je ustao da vidi šta se dešava. Bio je mamuran i teturao se do prozora. Širom ga je otvorio,

“ Pažnja, pažnja, daje se na znanje“ Neki čičica u starom mantilu i dubokim zimskim cipelama stajao je ispred Svetinog prozora. Bilo je jutro.

“ Ko ste vi, šta tu radite? “ Sveta se od nekog, neobjašnjivog straha otreznio.

“ Pažnja, pažnja, daje se na znanje. Od danas je uvedena diktatura. Ukida se televizijski program. Štampanje novina strogo je zabranjeno. Pažnja, pažnja. Svi građani koji imaju kompjutere moraju da ih prijave u svojoj mesnoj zajednici. Ko ne prijavi, platiće kaznu. „

Sveta je zapanjeno posmatrao čoveka. Video je i da se ostali komšiluk probudio. Neki su izašli na ulicu u pidžamama, spavaćicama, ili u kratkim majicama i šorcevima.

Čičica se šetao po ulici i dalje je udarao bubanj nekim drvetom. Nije to bila bubnjarska palica, video je Sveta sa svog prvog sprata.

“ Pažnja, pažnja. Od danas je radno vreme od sedam do tri, kao što je bilo nekada. Ko ostane da radi prekovremeno kazniće se. Posle tri, svi radni ljudi ovoga grada dužni su da prisustvuju partijskim sastancima u salama svojih radnih organizacija. Ovo je obaveza za sve. Pažnja, pažnja, daje se na znanje. Od danas umesto plate, svi radni ljudi ovoga grada dobijaju bonove za kupovinu u samoposlugama, apotekama i knjižarama. „

Čovek je lud! Čuo se glas komšinice iz prizemlja.

“ Pažnja, pažnja, poslednje obaveštenje. Zabranjuju se skupovi, takozvane žurke po kućama. Zabranjuje se slušanje muzike. Decu morate smeštati u krevet u osam uveče i uredne i naspavane ih ujutru slati u školu, sa obaveznom užinom. Pažnja, pažnja, sada se svi vratite svojim kućama“.

Nepoznati čičica je nestao i ulica je ponovo utihnula.  Sveta se probudio i više nije bilo šanse da spava. Spremio je sebi tost i umutio je nes kafu. Pojeo je tost. Zapalio cigaretu i opekao jezik dok je srkao toplu nes kafu. Opsovao je u sebi.

Kakav košmar, pomislio je. Pojeo je čokoladu koju je našao u frižideru, oprao zube i vratio se u krevet.

****

Čuo je da zvoni mobilni. Lenjo se okrenuo u krevetu. Subota je, ko ga to budi?

“ Matori, jel spavaš? sa druge strane je čuo Maksimov glas.

“ Pokušavam. Sanjao sam čudan san. Nekog starog čoveka dobošara i drao se. Čudno je pričao, o nekoj diktaturi, zabranama, deci..

“ Sveto bre, probudi se. Rile od jutros kuka što te nema.

“ Gde me nema? “ Sveti ništa nije bilo jasno.

“ Morao je da dođe umesto tebe. Dejan je poludeo. Ajde izlazi, tu sam ispred zgrade. Vozim te na novu lokaciju. Prekidam, ćao, izlazi smesta! „

Film, film!!!  Ove dve reči su mu odjeknule u glavi. Ja sam snimatelj i danas sam planiran da radim prvu smenu. A prošlo je podne.

Na brzinu se obukao i izleteo iz stana.

U automobilu je pored Maksima sedeo onaj čičica dobošar, obučen sada u farmerke i majicu. I on i Maksim su se smejali. Sveta je počeo da se izvinjava.

Nije sanjao ništa. Skroz je zaboravio da se neke scene snimaju u njegovoj ulici, dok nema gužve i automobila. On je morao da snimi te scene.

Eh, šta alkohol učini od čoveka, gunđao je u sebi dok se sa Maksimom i glumcem iz amaterskog pozorišta vozio na novu lokaciju. Dok se ne završi snimanje filma neću okusiti ni kap alkohola, obećao je samom sebi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.