Ovo je naša priča

Ko smo to MI? I da li je bilo NAS? Ili su postojale želje i postojao je strah, strah koji je pobedio želje.

Prvi put pišem NAŠU priču. Pišem samo deliće, jer mnogo toga želim da sačuvam za sebe..ne treba stranci sve da znaju.

Spojio nas je forum. Internet forum. On nas je i udaljio.

Pisao si, ja sam odgovarala. Bila je zima. Jedne snežne noći „kupio“ si me za sva vremena.

Leto. Ruža i bombonjera i piće u kafeu. Gledam te dok voziš.

Razmišljam. Razmišljaš i ti. Tišinu kvari jedino muzika sa radija.

Prijatelji..da bićemo samo to.

I srećemo se uz kafu, pivo ili neku žestinu.

Učiš me nekim stvarima. Slušam i priču koju mnogi ne znaju.

Novembar. Zagrepčanin, taksista, ti i ja. I kafić prepun dima.

Kritikuješ tipa iz Zagreba što je došao kada je loše vreme. Brineš da se ne razbolim. Taksista se smeje.

Godine prolaze. Sve ređe se viđamo, sve ređe se čujemo.

Mi nikada nismo bili ljubavni par. Nismo bili u vezi. Ali smo se razumeli sa malo reči.

Napisah priču..neka živi..kada mi nismo mogli da živimo već smo samo životarili..

****

Ima ljudi koji ti dotaknu dušu, dotaknu srce, učine da budeš i tužna i srećna u isto vreme..i kada vreme prekine kontakt sa takvim ljudima osećaš samo nostalgiju i setu..

I ćutiš, beskrajno dugo možeš da ćutiš..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.