Otišo si, sarmu probo nisi!

Kakav naslov! Fleš u tvojoj glavi- pitalo je moje drugo JA.

Moje prvo JA konstatovalo je samo da voda vri, i da sačeka to drugo JA, prvo kafa mora da se pije..i da ide priča.

**

ON bolji naslov nije ni zaslužio! Ko je bre on da tako ode, i to kada, i na pitanje ZAŠTO, tek je početkom jeseni odgovorio nemušto ZATO.  Sve do tog razgovora Mama je glumila sekretaricu. „Na moru je. “  “ Otišao je u selo. “  “ Negde je sa Đurom van grada.“

Dešavalo se to davno, u nekom drugom životu. Ona je bila mlada, lepa, tek završila gimnaziju, a i on mlad, lep, student sa perspektivom da odmah posle diplome dobije posao. Sedam godina je trajala ta veza. Vesela, bučna, ponekad sa suzama i rastancima, pomirenjima, parfemima…Idila. Svi su očekivali brak. Uspešan.

Leto, godina sedma. Veče uoči njenog rođendana lizao je šerpu u kojoj se mutio fil za tortu. Poljubili su se na kapiji. Obećao je da će doći ranije. Zakasnio je na zadnji bus koji vozi do njegovog naselja. Nevažno, peMzionerskim koracima je krenuo pešice, stanuje u blizini.

I nikada se nije više pojavio! Laž. Jeste. U februaru naredne godine. Pre toga se sa njenom sestrom video na kratko.  Ona je rekla da joj je delovao čudno.

Februar, pun snega. Dolazi i odmah skida kaput. Staje na sred trpezarije, merka fotelju blizu „smederevca“ i prilazi joj. Sedi i gleda u prazno. Neće sok, neće čaj. Kafu ne pije.

“ Mi nismo jedno za drugo“ samo to kaže. Odlazi brzo, kao da kasni na voz.

Godine prolaze. On je sam, ona je sama. Viđaju ga na ulici kako priča sam sa sobom, mršti se, žuri negde.

Puko-konstatuje trudna sestra. Puko…

Ona ćuti. Ne želi da prizna da je možda uzrok njegovog psihičkog potonuća. I sama puca.

***

Vreme teče, vreme leti. Zove ga da dođe da vidi njen novi stan. Obećava da će doći. Ne dolazi.

Jednog dana se pojavljuje na vratima njene kancelarije. Treba mu pomoć, priča nešto, trlja ruke, vadi papire. Ona mu pomaže da završi posao.

Posle nekoliko meseci piju nešto u obližnjem kafiću. Kao da su se videli juče, on priča kako radi, kako je tetka opet u selu, Đura se oženio…

ZAŠTO?

Ne znam. To kaže. Plaća piće i šetaju- Ćute. Pred njenom zgradom se rastaju.

***

Viđaju ga da šeta i ponovo se mršti. Sam  je, nije se oženio.

Nije se ni ona udala. Imala je još jednu vezu. Želeli su oboje brak. Ali…sudbina..

***

Vidi ga opet dok sedi na klupi ispred doma zdravlja. On nju ne vidi. Skoro je skroz sed. PeMzionerskim koracima, uz tešku muku obuzdava klinku, možda ima tri godine. Njegova kćerkica.

Gleda ih i ne prilazi im. Možda je sada on srećan i zdrav. Možda je ONA srećna i zadovoljna sa njim.

****

Otišo je,  sarmu probo nije…onu slavsku..u osmoj godini…A torte je jeo punih šest godina. U sedmoj je otišao.

***

Prošlo je mnogo, mnogo godina. Zašto se seća njega? Ne voli ga odavno. Ne mrzi ga, jer ne zna da mrzi.

Tog davnog proleća baba je isekla ruzmarin iz bašte. Komšinica je rekla da to ne valja kada u kući žive devojke koje su neudate.

Naučna fantastika, praznoverje..ili je u taj kraj, njihov kraj, umešala prstiće psihijatrija?

Ko zna. Nije ni važno.

Više ništa nije važno. Sem ove kafe koja se hladi i cigarete koja dimi u pepeljari.

Prošao je još jedan rođendan bez onoga koga je volela..i bez njega, njega koji je otišo a sarmu probo nije!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.