Osmi april

„Svu noć kucala je na mom prozoru…“ pevušila je pesmu koju je slušala na radiju, i slučajno je pogledala u kalendar koji je visio pored prozora.

Osmi dan aprila! Neverovatno kako vreme brzo prolazi, odmah se setila da je još „juče“ čekala novu godinu sa komšinicom.

Osmi april…sela je i zapalila cigaretu. Setila se zašto joj je nekad ovaj datum bio važan. Danas je Peđin rođendan. 

Nekada davno, u nekom prošlom životu, na današnji dan bi mesila Plazma tortu. Decu bi naterala da srede svoje sobe, a ona bi napravila i dobar ručak. Svratila bi do knjižare ili parfimerije i tamo bi kupovala ili knjigu ili parfem. Jedne godine je preko kataloga naručila alat za kuću, i to je dala Peđi za rođendan.

Tri godine su ona i Peđa razvedeni, a ona i dalje oseća potrebu da pravi tortu na današnji dan. 

Tu je stala sa pričom i nije znala kako da je završi. Deca u školi uče da sastav treba da ima uvod, razradu i zaključak. Njoj je nedostajao zaključak.

Da li je potrebno da napiše da ga još uvek voli iako je prevario? Da li su potrebne suze ili je dovoljan jedan gorak osmeh za kraj?

Teško je kada pišeš o svom životu. Na muci si da li da pišeš istinu, ili treba nešto da izmeniš, rečima da ublažiš uvrede, šamare, priznanje da te je varao.

Tukao je nju Peđa često. Ona je trpela zbog dece. I mazohistički ga je volela. Primala je batine kao bukete cveća. 

Stala je sa pisanjem. Oči su joj bile pune suza. Napolju je kiša i dalje padala. Praviće Plazma tortu danas. Živeće i ovog osmog aprila, kao i svih prethodnih godina.

Skupila je hrabrost i obrisala suze. Dosta je suza. Vreme je za nove početke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.