Od zvezda do trnja

Belina bolnice. Osećao se miris lekova, asepsola, inekcija. Miris tuge. Tišinu u čekaonici je remetila gospođa u bundi i modernim čizmama. Stajala je ispred čoveka koji je sedeo pognute glave. Gospodin u crnom kaputu, uredan i doteran, sedeo je u bolničkoj čekaonici pognute glave. Plakao je. A žena ispred njega bila je nervozna.

– Svetozare, crni Svetozare, zar ovo nama da se dogodi? Što nisi pazio, više si vremena provodio u Londonu nego ja? Svetozare, reci nešto. Reci mi da neće umreti.

– Neće umreti Ivanka. Stigli smo na vreme kući. Tiho je prozborio čovek.

Iz lekarske ordinacije izađe čovek u belom.

– Vi ste Natašini roditelji ?

– Šta će biti sa njom doktore, uspaničeno je pitala gospođa Ivanka.

– Ostaće ovde par dana, a zatim mora u bolnicu za odvikavanje od droge. I vi gospodine i vi gospođo, morate da joj poklonite puno pažnje. Treba joj podrška i ljubav.

– Hvala vam doktore, u glas rekoše oboje.

****

Nataša je od ranog detinjstva znala da može da ima šta god poželi. Živela je u ogromnoj vili sa roditeljima. Bila je jedinica i sve želje su joj uvek bile ispunjene.

Kada je malo odrasla, išla je u jednu od prvih privatnih škola. Bila je izrazita crnka, finih crta lica, manekenske građe. Želela je da postane manekenka, i sama se upisala u školu manekestva, jer otac je u to vreme bio na putu, a majka je radila do kasno. Bila je direktor  predstavništva jedne velike farmaceutske kuće. Otac je imao dve građevinske firme, jednu u Londonu, jednu u Moskvi. Nekada je bio direktor jedne beogradske firme.

Istovremeno je Nataša pohađala srednju školu i školu manekenstva. Drugarice su je volele jer nije bila sebična ni nadmena. Bila je odličan đak i svima je pomagala. Ipak, tempo koji je sebi nametnula bio je težak.

Često je osećala umor. Nije želela da bira između ove dve škole. Želela je obe da završi.

Tada joj je jedan drug posle revije koju su spremali, ponudio crvenu tabletu.

– Uzmi, dobićeš snagu i skoro da ti se neće spavati. Ne plaši se, nije ništa opasno.

Uzela je sa strahom tabletu. I zaista, bila je odmorna posle škole manekenstva i učila je celu noć.

Roditelje je viđala u prolazu. Dobijala je od njih skupu garderobu, moderne telefone, a kada je pošla u školu otvorili su joj tekući račun, da ne bi stalno zavisila od džeparca. Pitali su je da li je u školi dobro i kad god bi se pohvalila novom peticom, ljubili su je i mazili, a zatim odlazili svako svojim putem, jureći za novcem.

*****

Vreme je prolazilo, Nataša je završila obe škole sa odličnim uspehom, i nuđeni su joj aranžmani da radi kao manekenka. Želela je ona da studira, ali bilo je prenaporno studirati i biti maneken, jer su se revije održavale svuda u zemlji i inostranstvu. Roditelji nisu bili kod kuće kada je napravila veliku žurku. Slavila je odličan uspeh i prvi dobijeni posao u jednoj modnoj kući.

Ni mama a ni tata nisu bili tu da je posavetuju da li da odustane od manekenstva zarad fakulteta, i tako je sama izabrala manekenstvo.

****

Težila je da postane najbolja i najtraženija manekenka, ali znala je da je to naporan posao koji zahteva mnogo rada, strpljenja, truda.

Drug koji je radio sa njom u toj modnoj kući davao joj je tablete i stalno je ponavljao da to uzimaju sve svetske manekenke. Zbog tableta nije bila ni gladna.

Putovala je po svetu, njeno lice i telo su krasili mnoge časopise. Uredno ih je slagala. Po jedan primerak je slala i kući i roditelji su bili srećni što im je kćerka uspela u životu.

Ali..tablete su joj trebale sve češće i češće. Tada joj je drug predložio da uzme nešto jače. I uzela je. Platila mu je te dve veće kesice.

Na poslu se nije ništa čudno primećivalo na njoj. Radila je i vremenom postala zvezda inostrane i naše štampe. Sa manje od dvadeset godina našla se u centru pažnje i to joj je prijalo.

Međutim, posle godinu i nešto dana počela je da kasni na snimanja, što ranije nije činila. Jednom se desilo i da je pala u nesvest i zvali su hitnu pomoć. Analize krvi su pokazale prisustvo opojnih supstanci i kada je za to čula njena šefovica, rekla joj je da će dobiti sve bonuse i novac za godinu dana, ali više neće moći da radi u agenciji. Takođe je tražila da ništa o „svom problemu“ ne spominje medijima, kako ne bi narušila ugled renomirane modne kuće.

*****

Bila je tužna. Sa najboljom drugaricom Anom sedela je uz nes kafu i Bejlis kada su se roditelji vratili kući. Ispričala im je za otkaz, ali je prećutala razlog zbog koga je dobila otkaz.

Molila je oca da živi u Londonu, par meseci, i možda će tamo naći neki posao. Majka je bila srećna što ima pametnu devojčicu koja sama ide kroz život. I još je zvezda i svi jure za njom. Ona je već nerado davala intervjue, jer je znala da osim posla ne vodi nikakav društveni život. Pojavljivanje na različitim koktelima i manifestacijama doživljavala je kao deo posla, a ne zabave.

****

Stančić u Londonu je bio lep i ukusno namešten. Ali, Nataša je padala u depresiju, još uvek je tugovala za bivšim poslom. Tu se nije ni trudila da nađe posao. Svesno je lagala roditelje. Tonula je u pakao droge.

Kad god bi se otac najavio da dolazi da je vidi, bila je strejt i usput je sređivala stan.

Ocu je kroz par meseci rekla da nije našla posao i da želi da se vrati u Beograd i naknadno da upiše neki fakultet. On je bio srećan što se kći jedinica vraća kući. I što više ne putuje po svetu.

Majka je, po dolasku kući, primetila da je mnogo mršava i bleda.

– Nije mi prijao London i mislila sam da zbog nekog posla moram da držim kilažu i dijete.

Ni majka a ni otac nisu videli da su joj oči crvene, zenice proširene i da nije želela dugo da sedi sa njima. Otišla je da spava.

*****

Šest meseci kasnije se predozirala u kući. Sada je ležala u bolnici a roditelji su okrivljavali jedno drugo.

– Znam za jedno mesto gde će se oporaviti, ali vi morate da pomognete. Uzmite odmor, prekinite sa poslom, posvetite se detetu. Slušali su govor Natašinog lekara koji joj je spasao život. Oboje su plakali.

– Sada će je sestra dovesti ovde, budite smireni.

Nataša je takođe ušla uplakana i jedino je mogla da kaže- izvinite-

*****

Narednih šest meseci svi troje su proveli na jednoj planini na kojoj se nalazio privatan centar za odvikavanje od narkota i rehabilitaciju  Zajedno su išli na sastanke, porodične terapije. Bodrili su je kada je upadala u krize. Vreme je prolazilo i mogli su da se vrate kući. Nataša se izlečila, ali mora da promeni društvo.

Tada su njeni roditelji nekom političaru prodali vilu, posao su prepustili zamenicima, i iz Beograda su prešli u manji gradić. I tu su imali velelepnu kuću, sjajno sređenu.

Nataša se tu upoznala sa Ivanom koji nije znao njenu prošlost. Uspela je i vanredno da upiše ekonomiju. Želela je da nasledi oca u firmi.

Majka je uspela da dobije penziju i posvetila se mužu i kćerki.

Iz ove strašne životne epizode izašli su jači, svi troje. Nataša je naučila da se oslanja na roditeljsku podršku, a oni da novac i bogatstvo nisu najvažniji na svetu.

4 thoughts on “Od zvezda do trnja

    1. Pročitala sam tvoj tekst, odličan je. I ja mislim da je dobro kad obrađujemo istu temu, ali svako iz svog ugla..dopunjavamo se.
      Hvala na pohvali za priču.

  1. Najbolje sto sam ikada procitala, nije predugacko da citaocima bude mrsko da citaju, skraceno je dosta, dotaknuta je srz, bit svega, i sta je vrh price sto se ovo zaista dogadja..sto to nije samo neka prica u prolazu, kako da porimami sto vise citalaca, da gledaju njezin Blog..citajujoj blog..nego zaista sve sto napise, ima poruku, pouku..i na istinitoj bazi je..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.