Obično pismo za običnog čoveka

“ Poslije nas, nemoj voljeti

poslije nas neće biti ljubavi

samo bol za tebe i mene

samo bol i uspomene       

Poslije nas, skupi hrabrosti

poslije nas, neće biti radosti

samo bol za tebe i mene

samo bol i uspomene

Ja ću ostati, na našoj obali

ja ću čekati, da sve se ponovi

jer ne mogu ja, bez tebe

ja ću pjevati i kad srce zaboli

ja ću lagati „

 Anđele moj, ljubavi moja,

Tako te zovem, jer ti to jesi…moj anđeo…i moja ljubav. Ne znam da li ćeš ikada pročitati ovo pismo, ali ja ga ipak pišem.

Reči se nižu, jedna za drugom….

Tražim te u kišnim jutrima…u suncem obasjanim danima, tražim te u noćima bez sna. Ne nalazim te. I dalje tražim tvoj lik u licima stranaca..i opet te ne nalazim.

Izgubljena u vremenu i prostoru uzalud čekam ljubav da se vrati. I sve mi je teže, anđele moj, ptico moja velikih krila.

Znam da ti je potrebna širina, mnogo prostora za let. Pustila sam te. Želela sam, i dalje želim da dođeš do zvezda. Tugujem zbog toga što do zvezda stižeš preko trnja, i što ne mogu da letim i ja…sa tobom anđele moj.

Znam da su ti dani sivi i obojeni tugom. Takvi su i moji dani. Sivi dani, dani boje tuge.

Bio si moje Sunce, moj osmeh, moj smisao života..bio si moje sve…A nisi bio moj.

Bila sam tvoja draga, tvoja podrška, rame za plakanje, tvoj osmeh i tvoja sreća…A nisam bila tvoja.

Nismo mogli da sastavimo te naše dve polovine srca u jedno…na žalost…Prepreke su bile ispred nas…I moral, i vera u Boga i u Božije Zakone.

Ali smo zato bili duhovno povezani. Srodne duše, dve polovine srca, sreli smo se prekasno da bismo bili i ostali zajedno.

Radujem se tvojim uspesima..na poslovnom planu, ali sam mnogo tužna, jer si i ti ispunjen tugom…Anđele moj, ovo pismo je haotično, i sigurno se neće naći u tvom novčaniku-kao amajlija ….haotične su i moje misli sada…ali samo je jedna jasna i samo jedna svetli- misao koja ka tebi leti.

Čekaću. Stpljivo. Bol je prisutan, ali jednog dana možda se i desi čudo..čudo koje će nam doneti sreću…možda…to sada ne znamo.

2 thoughts on “Obično pismo za običnog čoveka

  1. Ti si majstor tuge…ali uvek na kraju ostaviš malo odškrinuta vrata za zračak svetlosti i optimizma.
    Želim da ta vrata širom otvoriš, što pre.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.