Obična ljubavna priča, peti deo

“ Stigla si taman na ručak“, sa osmehom su je dočekali roditelji, Srđan i njegova devojka-buduća žena.

Milena nije želela da im svojom odlukom kvari ručak. Tek kasnije, dok su svi sedeli i pili kafu u dnevnoj sobi, i dok su je ispitivali o životu u Požarevcu, rekla je otvoreno

“ Kad diplomiram i završim master planiram da ostanem u Požarevcu. “  Nastala je tišina u sobi.

I svi su u isti čas pitali „Zašto?“ Tako je prekinuta tišina.

Milena im je objasnila da joj se sviđa život u manjem gradu. Po završetku studija odmah bi dobila posao. I na kraju im je rekla za svoju vezu.

Mama je počela da plače. “ Zar možeš da voliš nekoga ko je pokušao da ubije? Da li to u Požarevcu i ovde u Beogradu nema normalnih ljudi već si se zaljubila u nekog sa dijagnozom? „

I tata i Srđan i njegova devojka su reagovali slično. Naišla je na zid osude.

Pokušala je da primeni svoje znanje u ovoj situaciji.

“ Čovek nije rođen sa dijagnozom i on nije dijagnoza. Tačno je da je trenutno na izdržavanju zatvorske kazne, ali u bolnici jer boluje od teške depresije zbog koje je pokušao da naudi i drugome i sebi. Ali, leči se. Treba da prihvatamo ljude sa empatijom. Onakve, kakvi su. Ljubav ne bira, i dolazi neočekivano. Hajde da budemo staloženi, molim vas…“

Nije uspela u tome. Videla je da je svima pokvarila dan. Bilo joj je teško zbog toga. Iste večeri se vratila u Požarevac. Znala je da je pokvarila odnos sa svojom porodicom, ali nije mogla drugačije. Verovala je da će se vremenom pomiriti sa njenim odlukama.

***

A ljubav..ona je zaista došla neočekivano, neplanirano.  I promenila je njen mali svet. Na bolje, iako su njeni tvrdili da čovek sa one strane zakona nije za nju.

Čovek sa one strane zakona- nasmešila se i pomislila na Zorana koga će već sutradan videti.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.