Obična ljubavna priča, četvrti deo

Pila je prvu jutarnju kafu sa kolegom, i on joj je dao dosije prvog „pacijenta“. Povratnik. Krađe po stanovima, parfimerijama, zlatarama. Dejan M, zvani Garavi.

U kancelariju je u pratnji čuvara ušao crnomanjasti, visoki mladić.  Rekao je dobro jutro, i pogledao stolicu.

“ Sedite. “ Milena je pratila njegove pokrete. Seo je i pogled uperio u pod. Ćutao je.

Tada je Milena počela da čita podatke iz njegovog dosijea. Porodica stabilna, roditelji profesori, sestra studira dramaturgiju..da, bilo je mnogo podataka o njemu, ali i o njegovoj porodici.

“ Stanite. Znam, oni su divni, savršeni, a ja sam crna ovca. Zato sam ponovo ovde.“

Tokom razgovora sa njim, Milena je shvatila da je reč o kleptomanu. Ukradene stvari nije prodavao. Nije bio narkoman, nije bio alkoholičar. Milena je obećala da će na svaki način pokušati da mu pomogne.

Zatim je u kancelariju upao čovek srednjih godina, sa suzama u očima. Molio je za dodatnu dozu diazepama.

Milena se tih prvih osam sati svog radnog vremena naslušala mnogo priča. Različite sudbine su vodile ljude na loš kolosek. I shvatila je da mora odmah da počne da ide na predavanja i da uči, jer je bolnici potrebniji psihijatar od psihologa.

***

Majka se vratila u Beograd. I ona je par puta odlazila na predavanja-tada je menjala smenu ili uzimala slobodan dan. Upoznala se sa svojim sadašnjim komšilukom, sa svima iz zatvora i zatvorske bolnice. Slobodno vreme je provodila uz knjige.

Udvaranje profesora Jovanovića u startu je odbacila i on je zbog toga bio pomalo ljut na nju. Uskoro je uvideo da Milenu zanimaju samo posao i fakultet i da se njima maksimalno posvetila.

***

Srđan se uveče, dok su razgovarali preko Skajpa, smejao nekim njenim šalama sa radnog mesta. I njih je bilo. Brata je zanimalo da li je ona zadovoljna, srećna. Plašio se da je prebrzo donela odluku o zaposlenju u drugom gradu. Ali, ona ga je svojim osmehom demantovala.

****

Posle treće godine fakulteta, dok je spremala ispite za četvrtu godinu, Milena je shvatila da je zavolela grad, i tetka Seku, i kolege i osećala je da bi tu mogla da ostane da živi. Nije znala kako će tu odluku saopštiti roditeljima.

Dogodilo se još nešto zbog čega je poželela da ostane. Zaljubila se. Srce nije marilo za pravila uprave bolnice, za Hipokratovu zakletvu…srce je reagovalo spontano.

Ta ljubav je nije ometala u učenju. Naprotiv, bila je podsticaj da što više i što bolje uči i da što pre završi fakultet.

Prvog slobodnog vikenda, još u petak popodne je otišla kući..u Beograd kod svojih.

Nastaviće se

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.