O Vilenjaku i još ponešto

Mislim da je sasvim ok da napišem nešto o toj mojoj priči o Vilenjaku, i o tome kako je on usko vezan za moj dolazak ovde.

Zbog jednog oblika cerebralne paralize-spastična hemipareza, član sam foruma „Hendi“ na kome se okupljamo svi koji imamo probleme sa zdravljem. Svi su jako pozitivni i mnogo dragi. Na Hendiju ima najviše obolelih od MS-a, ali ima i paraplegičara. Oni su bili prvi motiv za pisanje ove priče. Volim te njihove pozitivne stavove o životu i ne kukaju mnogo kao većina zdravih.

Drugi razlog  je što se u blizini mog stana nalazi studentski dom u kome su smešteni studenti sa hendikepom.

Treći razlog je što sama imam ortopedske probleme, i imam tu „sreću“ što hodam samo sa štapom. Razumem odlično probleme OSI osoba i predrasuda koje ih često  prate.

Marko-Vilenjak je imaginaran lik, moja fikcija, ali svakako negde postoji neko sličan njemu. Setila sam se i dragog sportskog komentatora sa RTS-a, pokojnog Srđana Kneževića. Njegova ličnost i činjenica da je kao hendikepiran napisao knjigu, jednostavno me je fascinirala.

**

Otkud ja ovde? Dugo vremena sam provela na portalu mojblog, ali kada su došli neki novi klinci, povukla sam se. Lutala sam blogosferom. Naišla na blog portal na kome sam pisala par godina i nestala sa njega zbog loših međuljudskih odnosa.

I konačno sam mislila da ću staviti tačku na blog lutanje kada sam naišla na jedan novi blog portal.  Tri nedelje sam čekala da me prime na blog.

Priča o Vilenjaku se prvo tamo našla. Znajući da se sprema knjiga-zajednička, predložila sam da se Vilenjak nađe u njoj. Međutim, bio je predugačak za njihovu knjigu, hteli su da ovu priču iseckaju.

Koncept buduće knjige i stil pisanja tamo mi se nije svideo. Tu su još neki čudni odnosi između blogera o kojima bih rado prećutala. Nezadovoljna mnogim stvarima, ćutala sam, i mirno napisala da odlazim jer nemam više inspiraciju i da imam probleme u pravom životu.

Naravno, imam ih, ali to je bio samo izgovor.

Ovde mi se dopada pisanje mnogih blogera. Ostajem ovde -kao u onoj pesmi 🙂

Na još jednom mestu pišem, ali tamo je nekako pusto.

Na kraju, HVALA VAM što me čitate..Svi ste super..

Da, ostajem ovde..i uskoro slede novi tekstovi, potpuno drugačiji i slobodniji od onih koje sam „tamo“ pisala.

 

7 thoughts on “O Vilenjaku i još ponešto

  1. Slatka, divim se tvojoj pozitivnosti, otvorenosti i hrabrosti . Ganula me je, jutros, tvoja priča, odnosno kraj onoga što sam čitala par dana pitajući se, šta se krije iza ovih reči. Osećala sam da nešto postoji, samo nisam znala šta.
    Ima u tebi neke melanholije koja navodi na razmišljanje o mnogim životnim temama, ali najviše pozitivnog životnog stava , koje je utihnuo i u mnogima lišenih ikakvih problema.
    Žalim ti još puno lepih tekstova i što više životnih priča čija je glavna tema tvoja sreća.

    1. Hvala ti puno na ovim divnim rečima. Priča imam puno, čak razmišljam da ih objavim kao zbirku priča, ali prvo će se naći ovde. Još jednom-hvala!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.