O tragediji u Rakovici

Teško je naći prave reči da bi se napisalo nešto o tragediji koja se dogodila pre nekoliko dana u beogradskoj opštini Rakovica.
Jedan otac je zadavio svog četvorogodišnjeg sina, a ubrzo zatim nožem naneo smrtonosne povrede svojoj bivšoj ženi, i pritom povredio i nekoliko radnika Centra za socijalni rad opštine Rakovica.

Mediji su sutradan objavili niz tekstova o ovoj tragediji, a radnici beogradskog Centra za socijalni rad protestvovali su zbog loših i nebezbednih uslova u kojima rade.

Iritira ta vest da su socijalni radnici protestvovali zbog loših uslova rada, a ne zbog smrti dečaka i njegove majke i ne zbog smrti žene koja je nedavno ubijena ispred Centra za socijalni rad opštine Novi Beograd.
Zašto nisu svojim protestom izrazili tugu zbog tri izgubljena života? Zašto nisu protestvovali ranije kada su se takođe dešavale porodične tragedije?

Ova pitanja ostaju bez odgovora. Takođe, bez odgovora ostaje pitanje da li je bivši muž i otac koji je ubio dete i ženu bio psihički teško bolestan kako su preneli pojedini mediji?

Ukoliko je bio teško psihički bolestan zašto nadležne zdravstvene ustanove nisu izdale saopštenje povodom toga?

Višestruki poremećaj ličnosti ili „razdvojena ličnost“ kako se još zove ovaj poremećaj teško je psihičko oboljenje. Dijagnostika ovog poremećaja traje dugo i potrebno je adekvatno psihoterapijsko lečenje.

Mnogo se pitanja postavlja nakon ove tragedije.

Država jeste nedavno donela zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ali taj zakon ne znaju ili ne žele da primenjuju nadležne insitucije.

Ko je odgovoran za ovaj brutalan zločin? Da li je odgovoran samo čovek koji je po rečima bivše rodbine psihički bolestan?

Da li ijedan zdrav i uračunljiv otac može hladnokrvno da ubije svoje dete?

Ukoliko je bio bolestan a o tome su znali nadležni, kako je uopšte mogao da viđa dete, samostalno, bez nadzora?

Mislim da je odgovornost Centra za socijalni rad velika. Ovom rečenicom ne opravdavam sam čin ubistva i počinilaca ubistva. Samo naglašavam da postoji problem u radu ove institucije.

Nadam se da je država posle ove tragedije postaje svesna da ozbiljno mora da preispita rad svih CZR u Srbiji.

Ovo jeste velika tragedija, ali je nažalost, jedna u nizu tragedija koje su se dogodile u proteklih pet ili deset godina.

Nasilje treba i lečiti i sprečiti!

3 thoughts on “O tragediji u Rakovici

  1. Мој муж ми је причао догађај који му је причала његова тетка која је била тужилац у врховном суду: Неког лика који је силовао жене, при чему је био повратник, хтели су да ослободе, по фазону „неће више, поправио се“. Она је била једина жена судија и заграктала на њих, споменула им је како би они реаговали да се тако нешто деси њиховим ћеркама и тек тад су пристали да га осуде на највећу казну!
    То је било много одавно (осамдесетих година ако сам ја добро схватила). А тад се, ипак, знао неки ред 🙂

    1. Da, tada se znao red. I sve je bolje funkcionisalo.
      Kada je u pitanju ova tragedija, nije mi jasno zašto su bolesnog čoveka pustili da samostalno viđa dete? I ko je, pored njega još odgovoran?

      1. Много је тешко то што се десило, душа ме боли нарочито за дете! А ко је крив, то никада нећемо сазнати…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.