O novinarstvu iz mog ugla

Nekoliko puta sam na svojim blogovima pisala o medijima u Srbiji. Čini mi se da su ti tekstovi prošli neprimećeno.
Želela sam da okusim taj “gorki” novinarski hleb. Život me je odveo u drugom pravcu. Blog mi pomaže da prebolim taj najveći, neostvareni san.

Imam poznanike i prijatelje koji su novinari. Neki od njih su ostrašćeni jer slede jednu političku opciju. Neki drugi imaju svoj stav i svoje mišljenje, ali plaše se da ga javno iskažu, zbog mogućeg gubitka posla.

Sloboda medija je potrebna Srbiji. Baš kao što su potrebni sređena pravna država i bolji standard građana.
Mediji kreiraju javno mnjenje. Od njih zavisi i odluka građana na izborima. Danas u Srbiji imamo novinarstvo podređeno jednoj političkoj opciji, i to nije novina u Srbiji. Tako je bilo za vreme DS-a i u Beogradu, za vreme SPO-a.

Novinare su ubijali za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Tada je, kao ministar informisanja, sadašnji premijer, predložio a Vlada usvojila dragonski zakon o informisanju.

Danas, godinama kasnije, isti čovek privatizuje medije. Prodaje ih ljudima koji se nisu bavili ovom profesijom.
Mnogo veći problem od privatizacije medija je ponižavanje ove profesije od strane političara. Bratislav Gašić jedan je u nizu političara koji je ponizio novinare. To ponižavanje mora da stane. Neka taj odlazeći ministar bude poslednji koji je ponizio novinare.

Dokle misle da ćute oni pravi, slobodni novinari? Da li će dozvoliti da im kolege- stranački vojnici daju otkaze? Već su degradirani jer se nalaze na marginama u svojim redakcijama.

Potrebna je hrabrost da se čuje njihov glas. U tome mogu da im pomognu građani koji slobodno misle i koji žele kvalitetne i nezavisne medije.
Nadam se da će se u bližoj budućnosti to desiti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.