O Mandi, promeni imena pozorišta i još ponešto…

Nema ni mesec dana kako nas je napustio glumac koji je plenio svojim osmehom i koji je pre mnogo godina ulepšavao deci dan emisijom „S one strane duge“. Milorad Mandić- Manda ostaće zauvek u srcima svoje porodice i svih onih koji su ga voleli kao glumca.

Na Fejsbuku se od njegove smrti vode rasprave- kojoj političkoj partiji je pripadao, i pokrenuta je inicijativa da pozorište „Boško Buha“ ponese njegovo ime.

Pitam se kakvi su to ljudi koji raspravljaju o njegovom političkom aranžmanu, i kakvi su to ljudi da odmah pokreću inicijative o promeni imena pozorišta.

Bol porodice je još svež. Žao mi je što i sama koristim njegovo ime za ovaj tekst, ali zapanjena sam dok čitam diskusije na Fejsbuku.

Status   koji je ostavio na Fejsu glumac Ljubomir Bandović rasplakao me je i u isto vreme oduševio.

Razmišljamo potpuno isto. Napisao je prave stvari. Očitao je lekciju svima koji razvlače Mandino ime po medijima i društvenim mrežama.

****

Kada nas neko zauvek napusti, tuga je beskrajna. Bol je nepodnošljiv. U takvim trenucima se govore reči utehe, pruža se podrška. Ne razmišlja se o imovini pokojnika, na primer. Ne pričaju se odmah ružne priče o njemu, ili njoj.

Jednostavno, mora da prođe vreme. Vreme potrebno da se ublaži bol, da se ublaži tuga.

Ovde mislim ne samo na Mandu, već i na nepoznate ljude različitih zanimanja. „Pravilo“ da se ispoštuje vreme tuge, važi za sve.

Zar je došlo vreme da se ponašamo kao Nušićeva „Ožalošćena porodica“?

Oprosti im Bože, ne znaju šta rade. I oprosti što možda neumesno spominjem ime Tvoje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.