O kreativnom pisanju, i umetnosti sa Darkom Tadićem

Do sada sam uradila skoro dvadeset intervjua, ali priznajem da ovaj radim sa malom dozom straha. 🙂 Danas je moj gost Darko Tadić docent na Univerzitetu Apeiron u Banja Luci na Fakultetu Informacionih tehnologija. Radi i kao profesor na Visokoj strukovnoj školi tržišnih komunikacija u Beogradu. Osnivač je i predavač u Online radionicama „Kreativno pisanje“ dramaturg, profesor komunikacija i kreativnog pisanja. Dobitnik je nagrade za najbolji debitantski film „Tara, Evropski Kolorado“ u Monte Kasiniju, Italija, 1991.godine. Uradio je preko stotinu televizijskih reklama, muzičkih spotova i kratkih propagandnih i promotivnih filmova u raznim reklamnim agencijama u SRJ, kasnije Srbiji. Dobitnik nagrade na marketinškom festivalu „Fest Idea“ u Novom Sadu, 2003.godine za seriju TV reklama „Epson Štampači“, koje je radio za „Comtrade“ grupu iz Beograda. Autor je i mnogih privrednih, društvenih i političkih propagandnih i PR kampanja u zemlji i inostranstvu.

Ko je Darko Tadić?

Svoje sagovornike, obično pri kraju razgovora pitam o privatnom životu i o sitnicama koje im znače. Sa Vama pravim izuzetak i nadam se da Vam to ne smeta.

Kako je izgledalo Vaše detinjstvo, da li ste već tada želeli da bude profesor ili ste imali druga maštanja?

Od malena sam voleo da čitam i pričam priče svima koji su želeli da me slušaju 🙂 U osnovnoj i srednjoj školi biblioteka je bila moj najbolji prijatelj: gutao sam sve i svašta – od bestseler literature, preko Žila Verna i Karla Maja do Dostojevskog i Flobera. Voleo sam film, fotografiju i pozorište, pa sam na kraju tako i završio na FDU na odseku za dramaturgiju.

Beograd Vaše mladosti, da li se promenio u odnosu na današnji Beograd?

Promenio se prilično. Zapravo se promenio duh vremena. Jedna epoha je prošla, sada se mnogo brže živi u digitalnom svetu globalnih mreža. Mislim da su sve to prirodne promene, kao i uvek u ljudskoj istoriji. Ne treba žaliti za prošlim vremenima, treba ići samo napred u tome je smisao života i napretka.

Završili ste dramaturgiju, zašto ne glumu?

Po prirodi sam introvertan tip, tako da mi je pisanje priča mnogo bolje išlo, stvaranje sopstvenih svetova pogotovo. Sada kada pogledam izbor fakulteta o kojima sam razmišljao, mislim da je dramaturgija bila pravi izbor jer se jedino na tom fakultetu u ono vreme učilo nešto što je suština pisanja (i svake kreativnosti) – zanat. Talenat je naravno presudna stvar, ali bez zanata talenat je samo puko trošenje vremena na nesreću onog koji je talentovan.

Darko, Vi sarađujete sa domaćim i stranim kompanijama, kao PR i copywriter. Koliko domaće kompanije pridaju značaj marketingu?

Mislim još uvek vrlo malo. Osim velikih kompanija, problem je sa srednjim i malim kompanijama koje zapravo ne znaju šta je pravi marketing, oglašavanje, PR. Tu vlada veliko neznanje i u tom segmentu mnogo zaostajemo za razvijenim zemljama sa dobrom tržišnom ekonomijom.

Na početnoj strani sajta koji uređujete stoji rečenica : „Život se ne meri brojem udisaja, već trenucima koji su nam oduzeli dah“.

Da li je to Vaš pogled na život?

Apsolutno. Jednom je neko rekao da je „uzrok smrti rođenje“. Misli da nije važno koliko čovek živi već kako živi. I da se računa samo ono što ostane za njim, neki trag, koliko god bio on mali. Život brzo prođe, i ako ga trošimo na beznačajne stvari onda smo uzalud živeli.

Šta za Vas znači pojam sreća?

Sreća je kad uspeš da odgovoriš na pitanje „Ko sam ja“, i kada počneš da živiš u skladu sa onim što jesi i što napraviš od sebe. Ključno je u tome stalni rad na sebi, učenje, napredovanje, sticanje novih znanja i aktivan mentalni i duhovni život. Ja sam od onih to misle da „sve ide iz glave“…Ko ne rizikuje ništa taj ništa i ne dobija, i uvek je lako kriviti druge za sopstvene neuspehe.

Kako izgleda dan kada odmarate, šta zapravo za Vas znači odmor?

Ako ne čitam, onda se trudim da aktivno boravim u prirodi. Osećam se jako vezanim za prirodu i volim da pešačim, planinarim, i uopšte što više vremena da provodim na otovorenom. Volim more, pučinu, prostranstva i čeznem da u  zimskom periodu provodim vreme na pustim plažama. Obožavam srpsko selo, i koristim svaku priliku da odem tamo.

Škola kreativnog pisanja

Darko, kako ste se odlučili da otvorite školu kreativnog pisanja?

Shvatio sam da ima puno talentovanih ljudi koji vole da pišu i da bi ovakve jedne zanatske radonice pisanja bile od velike koristi. To je vrsta znanja koja se ne uči u klasičnim školama (osim delimično na dramaturgiji). U svemu tome je bitno da se u školama i radionicama ne prave pisci…Ono što polaznici radionica mogu da dobiju, i to brže i lakše nego da kroz iskustvo uče sami, jesu upravo ključne tehnike zanata pisanja, koje im mogu biti od velike koristi u pisanju. Suština je u tome da ja pisanje shvatam kao kreativni proces koji ne mora obavezno da rezultira nekom klasičnom književnom formom – romanom, zbirkom priča ili poezije. Ključ je u samom procesu pisanja.

U školi postoje radionice: Pisanje kao samoterapija, Pisanje poezije, Pisanje u prozi, Copywriting, Film i multimedija, Pisanje za blog i Akademsko pisanje. To su online radionice.

Kao bloger, prirodno je da me najviše zanima baš ta radionica. Šta se sve na radionici –Pisanje za blog može naučiti?

Pisanje za blog je jedna, ako mogu tako da kažem, nova književna forma, izraz kreativnog izražavanja nastao pod uticajem novog medija interneta. U ovoj radionici učimo osnovne tehnike pisanja priča u obliku ličnog eseja, kratkih priča, beleški i skica iz života…takođe učimo i specifičnosti bloga kao novog medija koji utiče na sam proces pisanja: kako oformiti publiku,  pravila u pisanju postova, upotrebu SEO tehnika i veštine Content marketinga.

Te radionice vodite zajedno sa svojim saradnicima. Ko su Vaši saradnici i kako ste ih izabrali?

Saradnici i predavači na sajtu su Nemanja Jovanov, pisac i filmski radnik koji vodi jednu jako zanimljivu radionicu pisanja za film i multimediju, zatim pesnikinja Mirjana Bekčić koja vodi radionicu pisanja poezije, kao i Ivana Živanić koja vodi radionicu Akademskog pisanja i aktivno piše zanimljive tekstove na blogu sajta. Izabrali smo se tako što smo se prepoznali: imali smo zajedničko viđenje kako radionice treba da izgledaju i čemu sav taj trud. Ideja je da ljude povežemo i da im pružimo mogućnost da kvalitetno unaprede svoj kreativni način života.

Da li je teže predavati na Univerzitetu ili u Vašoj školi?

U suštini je proces potpuno isti. U osnovi se nalazi proces prenosa znanja. Kada je reč o radionicama pisanja, postoje mnogi dobri pisci koji su u suštini jako loši pedagozi. Pa posle tvrde kako se proces pisanja ne može učiti. Sve se može naučiti, uz prirodni talenat koji se podrazumeva.

Ko se sve odlučuje da pohađa ove radionice, i da li se na kraju svih predavanja i završnog ispita dobija diploma? Da li tu diplomu priznaju poslodavci?

Radionice posećuju ljudi svih profila, a ono što im je zajedničko jeste ljubav prema pisanoj reči. Nemaju svi ni  ambiciju da postanu pisci…mnogi pisanje shvataju kao jedan kreativni proces uživanja u stvaralaštvu, ili kao jedan vid samoterapije u traganju za sopstvenim duhovnim rastom i razvojem. Ono što je zanimljivo jeste da su dve trećine polaznika radionica žene. Verovatno su one smelije i otvorenije u traganju za sopstvenim duhovnim svetom i oblicima stalnog usavršavanja.

Nedavno je počeo sa radom i internet radio škole. Kakve su reakcije usledile i da li radio ima puno slušalaca?

Odličan odziv kod publike. Kreativno  pisanje ima sve više pratilica i na našem istoimenom YouTube kanalu. Očekujem da će radio biti sve više interesantan za pratioce sajta jer donosi novu formu u komunikaciji sa publikom.

Često održavate i seminare. Koliko je interesovanje za njih i koja se dodatna znanja usvajaju na njima?

Seminari i raidonice uživo bave se pojedinačnim specifičnim temama iz sveta kreativnog pisanja. Tu razrađujemo detaljno neke tehnike pisanja uz mogućnost žive interakcije polaznika i voditelja seminara. Interesovanje je prilično veliko, tako da smo sada uveli praksu da svakog vikenda imamo po jedan seminar uživo. Ovi seminari su mnogim potencijalnim polaznicima i prilika da lično upoznaju predavače, što ih ohrabri kada žele da upišu online radionice.

Stanje kulture u Srbiji

U Srbiji se danas teško živi. Ekonomska situacija je loša, nezaposlenost je velika.

Da li je to jedini razlog što političari uoči izbora prednost daju ekonomskim temama, a kultura i svest o potrebi „duhovne hrane“ nisu na spisku obećanja?

Ja sam od onih koji misli da su vremena uvek teška i da isključivo od pojedinca zavisi kako će osmisliti svoj život. Naravno, ako isključimo neke katastofe kao što su ratovi i prirodne nepogode, sve ostalo je prilično lični odnos pojedinca prema društvu u kome živi. Svi političari u svim državama i svim vremenima uvek obećavaju nešto. To im je posao. Na nama je da li ćemo da se bavimo njima i da im verujemo ili nećemo.

Da ste na mestu ministra informisanja i kulture, šta biste prvo uradili?

Uveo besplatno obrazovanje za sve ljude.

Čitam mnoge internet sajtove i posećujem društvene mreže. Na njima se vidi da mladi, ali i oni stariji nemaju bogat rečnik. Danas ljudi malo čitaju, važniji su im televizija i internet. Zašto je to tako?

Nove tehnologije i novi mediji potisnuli su klasičnu knjigu i čitanje knjiga u drugi plan. Tako je prednost data praktičnoj informaciji umesto razvoju apstraktnog mišljenja što je osnova razvoja intelekta i duhovnosti ljudske vrste. Najveća opasnost će biti ako ako zapostavimo razvoj apstraktnog mišljenja i život čoveka svedemo na siromašni jezik informacija. Nadam se da toga neće doći.

Da li ste optimista ili pesimista kada je u pitanju stanje kulture u Srbiji? Postoji li šansa da se pozorište, književnost, opera na primer, približe široj javnosti? I da se popravi položaj samih umetnika?

Stanje će se popraviti tek kada ekonomska situacija uslpostavi normalne preduslove za normalan materijalni opstanak ljudi.

Znam da niste psiholog i nećemo praviti psihološke analize..ali, šta mislite o ogromnoj popularnosti reality programa i zabavnih emisija u kojima se sluša novokomponovana muzika koja je često na ivici šunda?

Ne pratim takve emisije, zapravo već nekoliko godina nemam televizor u kući. Takvi medijski sadržaji samo su novi oblik stare prakse hleba i igara.

Koja je Vaša poruka čitaocima i posetiocima ovog bloga?

Pišite i stalno radite na razvoju sopstvene duhovnosti. U tome je tajna života. jer život se ne meri brojem udisaja i izdisaja već trenucima koji su nam oduzeli dah.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.