O književnim konkursima i još ponešto

Pre mesec i nešto dana jedna Fejsbuk grupa postavila je „izazov“ za članove grupe koji vole i znaju da pišu. Izabrane su teme za pisanje, određen je rok i posle tog roka tri autora najboljih priča dobila su nagradu-knjigu po izboru. Sve bi bilo u najboljem redu da je izbor najboljih priča ocenjivao neki žiri, na osnovu određenih kriterijuma: pismenost, dobra fabula radnje i ostali kriterijumi koji se primenjuju na konkursima u normalnim i poštenim zemljama, a to Srbija svakako nije.
Nagrade u vidu knjiga u toj grupi dobijaju se za kreativnost, za često komentarisanje, dobre „rezenzije“ i slično.

Da, po drugi put učestvovala sam u tom „izazovu“, konkursu kako bih ga ja nazvala. Da, nisam dobila knjigu. Nisam ljuta.
Samo sam razočarana. Jedini kriterijumi za najbolje priče bili su broj lajkova i komentara koje su ostavljali članovi grupe.

Ja sam tamo manje-više prisutna, pišem o pročitanim knjigama „iz mog ugla“, ne pišem „recenzije“ jer recenzije se pišu nakon prvog čitanja knjige i pišu ih oni koji odlično znaju tu oblast pisanja.

Ne dobijam lajkove, ne družim se sa mladim devojkama koje stalno kupuju knjige, jednostavno, ne igram u istom „filmu“ kao one.
Verovatno me zato nema na listi dobitnika.
OK, ne moram da dobijem knjigu po želji, sama ću kupiti knjige koje su već na spisku za kupovinu, ali mi je žao što je samo nagrađivanje obesmišljeno. Mogućnost da neko dobije neku nagradu imaju samo najglasniji. Ostali nemaju šanse.
I ovde stajem sa tom pričom o Fejsbuk grupi.

Učestvovala sam u nekoliko književnih konkursa i nijednom nisam dobila odgovor da li je priča ušla u neki Zbornik priča, ili nije, i zašto nije.

Šta su književne nagrade i ko ih dobija? Književne nagrade mogu biti novčane, nagrađene knjige ili priče, pesme, tekstovi mogu biti štampani u nekom od književnih časopisa kojih je malo na ovim prostorima. O nagradama odlučuje stručni žiri a dobijaju ih najbolji autori.

Pošto je ovo Srbija, i u ovoj oblasti kulture vlada uglavnom kumovski ili rođački sistem. Dokazi za to mogu se pročitati u medijima.

Stručni žiri se posvađa, autori su ljuti, neki odbijaju da prime nagradu…

Postavlja se logično pitanje: da li vredi učestvovati u nameštenim i drugim spornim konkursima?

Takođe, da li vredi trošiti novac na objavljivanje knjige ukoliko izdavači ne pomažu pri promovisanju neafirmisanih i nepoznatih autora?

Tužna sam. Kultura ovde nije na ceni. Nije in. Favorizuju se neke druge, nametnute i lažne vrednosti.

Pisac daje sve da bi napisao što bolju knjigu. On živi sa svojim junacima. Daje im dušu, daje im samog sebe. Ulaže svoje znanje, trud, vreme.

I onda se njegova knjiga nađe u nekom malom, nevidljivom kutku knjižare. Ako je već afirmisani i poznati pisac dobija podršku. medijsku i knjiga dospeva u ruke brojnih čitalaca.

Postoje takvi pisci i drago mi je zbog njih. Sa druge strane žao mi je što neki autori, nepoznati široj javnosti napišu takođe dobru knjigu, vrednu čitanja a ona prođe nezapaženo.

Ovaj tekst nije uperen protiv poznatih i manje poznatih izdavačkih kuča. Nije neprijateljski prema književnim konkursima i ljudima koji sede u žiriju.

Samo je konstatacija, lična. Ne mora da bude tačna.

I..da, treba učestvovati u konkursima, oni nas motivišu da što bolje pišemo i budemo kreativniji.

8 thoughts on “O književnim konkursima i još ponešto

  1. „I..da, treba učestvovati u konkursima, oni nas motivišu da što bolje pišemo i budemo kreativniji. “ – obično konkurse i razne chain stvari vredi izbegavati, jer kada isplaniram nešto i naletim na npr „temu“ na nekim grupama, onda ako se uhvatim i tog posla vreme mi naprosto isčezne i nestane, pa se ne može dovršiti ono što planiram. A da li donosi neki dobitak? Pa ne baš. Npr, možda se blogu poveća posećenost u dan ili dva za 10-20. Međutim, ukoliko neko baš ima vremena, što da ne?

  2. Da, i za učešće u konkursima je potrebno izdvojiti vreme, ali ko ima slobodnog vremena i želje da učestvuje, što da ne 🙂

  3. Rado, nemoj preozbiljno da shvataš dešavanja na društvenim mrežama, posebno u „kružocima“…Raduj se ljudima koje voliš i koji te vole

  4. Učestvovala sam na konkursima jer sam verovala da će mi to dobro doći zbog… ne znam ni ja čega, sve dok nisam shvatila da prevare cvetaju na sve strane. Fer takmičenja nema, kao što si rekla, pobeđuju najglasniji. Nije u redu bustovati tekstove kako bi se dobio veći broj lajkova. Nije ni nelegitimno, ali prosto, nije fer! To samo pokazuje da ljudi ne znaju da uživaju.
    Druga stvar je da uslovi nisu precizirani na početku, pa kad platiš, tad ćeš ući u zbornik. Naravno da neću da platim, jednom sam se prešla i to je bilo sve. Platila sam neiskustvo. Zbornik podrazumeva sve osim slikovnice, a to obično bude tako. I po sadržaju i formatu.

  5. @Suzana, ne shvatam to preozbiljno..ali nagrade su stvarne..nove knjige..i dobijaju ih uvek iste osobe..i sa izazovom i bez, na osnovu „aktivnosti“ u grupi.

    @Nataša, poslala sam do sada dva teksta na konkurse..ne znam šta se desilo dalje..mislim da je bilo fer da me obaveste da nisam ušla u uži izbor..ili se to ne radi..
    Ne znam..

  6. I ja sam zainteresovan za te konkurse i objavljivanje knjige ali kako ste Rado sad to ispričali nešto mi se nemili da i pokušavam, izgleda da ako bio član neke partije ili mi neki rođak bio neki funkcioner sigurno ako ne pobedio bio u užem krugu za objavljivanje knjige bio zapažen i poznat u novinama il i ti nekim njihovim krugovima ?! Zato šta sad raditi, pitanje za čuvenog Šekspira ?

  7. Šta to znači sad svi u partije , sigurno će te naći nekog da vam pomogne za nekih 1000,2000 ispod tezge ?!

    1. Eh… Sada… Poštovani Gorane, partijski kadrovi neće biti donirani „ispod tezge“ za 1.000 il dve…
      Cifre su mnogo veće:
      (evo šta se dešava kod nas npr)
      link (ako si u udruženju građana, a želiš knjigu)
      link (ako želiš da ti neki medij objavi knjigu – poništen, ali izgleda ponovo pokrenut)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.