O feminizmu i reakcijama na društvenim mrežama

Popularna Wikipedia ovako definiše feminizam:

Feminizam je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena.[1][2] Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti. 

Feminizam u 20.veku i aktivisti tih pokreta, izborili su se da žena ima pravo glasa i pravo na rad.

Prisutan je i u 21.veku, s tim što se u poslednje vreme feministkinje u Srbiji bore za jezičku rodnu ravnopravnost. To znači da se zalažu za uvođenje novih reči koje ne postoje u zvaničnom književnom jeziku- kulturološkinja, sociološkinja i slično.

Protivim se svakoj vrsti nasilja. Borba protiv nasilja nad ženama, decom, i ostalim ugroženim kategorijama stanovništva, nije samo borba feminističkog pokreta. Društvo u celini se zalaže protiv nasilja. Kampanje se vrše po školama gde je prisutno vršnjačko nasilje-najstrašnije od svih nasilja po meni, kampanja se vrši putem medija…

Borba protiv seksizma definisana je zakonom o mobingu, i sve je više onih koji govore o toj temi.

U definiciji se spominje i borba protiv tradicionalnih ženskih uloga-uloga domaćice, majke, supruge.

Ja sam žena i ja poštujem našu tradiciju. Ova borba protiv tradicionalnih ženskih uloga nije moja borba.

Beskrajno mnogo žalim što se nisam ostvarila kao majka. Nadam se da ću se ostvariti u budućnosti kao supruga.

Imala sam karijeru. Poslovnu i političku. Sticajem okolnosti nisam završila fakultet i nisam mogla da se nađem na nekom rukovodećem mestu. To je jedini razlog zašto nisam bila šef ili načelnik u organu uprave u kome sam radila. Činjenica da sam žena nije imala veze sa napredovanjem. Doživela sam i preživela mobing-od strane žene. Sa kolegama sam imala odličan odnos.

Što se politike tiče, bila sam na funkcijama na nivou lokala i grada. Dovoljno za mene. Spavam mirno jer sam “ bez putera na glavi“. Činjenica je da nikada nisam imala problem u politici na lokalu jer sam žena. Nisam bila diskriminisana.

Feminizam je jedna od tema o kojima se s vremena na vreme diskutuje na društvenim mrežama. U toku tih diskusija, u prvi plan izbija agresivnost svih onih koji se zalažu za feminizam. Oni koji misle drugačije su „divlji Balkanci“ i žene koje ne shvataju značaj feminizma.

Kao žena, nemam ništa protiv tog pokreta. Drago mi je što su se izborili da žena ima pravo glasa, i pravo na rad. I to je sve.

Smeta mi agresija prisutna kod tih „feministkinja“. Stavljam pod znacima navoda jer verujem da se prave feministkinje ne bore agresijom. I verujem da poseduju kulturu konverzacije, da su aserativne i tolerantne.

Na društvenim mrežama je sve manje tolerancije i zaboravlja se kultura konverzacije.

O feminizmu pišem jer se poslednja diskusija bavila ovom temom. Ostrašćenost, nerazumevanje, ne prihvatanje drugačijeg mišljenja, i izbijanje ličnih sukoba. Ne želim da budem deo te priče. Nisam fanatik ni po pitanju politike od koje zavisimo svi mi-jer politika je svuda oko nas.

Tradicionalnom porodicom kojoj preti izumiranje bave se ne samo feministkinje već i LGBT pokreti. To mi se nimalo ne dopada.

Da nije bilo tradicionalne porodice nestali bismo i kao nacije i kao društvo. Ne mislim ovde samo na Srbiju, već na ceo svet.

Šta je to loše u tradicionalnoj porodici? Zašto je danas sramota biti domaćica?

Možda ovo vreme nije za mene. Možda je greška što nisam rođena u drugom veku. Ja se ne stidim svojih baka koje su bile domaćice i koje su odgajale svoju decu. Nisu trpele nasilje od strane svojih muževa. Bile su srećne, zadovoljne i dugovečne.

Tema nasilja zaslužuje poseban tekst, mada sam o tome već pisala ovde . Zaista mislim da nasilje nema veze sa feminizmom, jer ponoviću, nasiljem se bavi i treba da se bavi društvo u celini, i država, samo mi trenutno nemamo državu već živimo u lažnoj kopiji države.

Na kraju, žao mi je što na društvenim mrežama vlada nerazumevanje, i što gotovo nema tolerantnosti.

I znam, sada ću biti proglašena za zatucanu Balkanku, ili ću dobiti neki drugi uvredljivi epitet. Nemam problem sa tim reakcijama jer znam ko sam i koliko vredim, i slobodna sam da iznosim svoje mišljenje.

9 thoughts on “O feminizmu i reakcijama na društvenim mrežama

  1. Слажем се с текстом. И додатно сматрам да смо били равноправнији док смо за иста занимања имали једну реч, јер се сада самим измишљањем нових, рогобатних, речи, само наглашава да смо неједнаки. Женско је женско, првенствено биолошки, и НЕ МОЖЕ никад бити што и мушко. Постоје многа занимања која нису примерена женама, и с разлогом је тако. Да се у спорту жене такмиче с мушкарцима, ниједна жена никад ниједну медаљу не би освојила. Што се ту не боре за једнакост? Зато што језик трпи све, и најлакше је сад водити такве битке, језичке, кад више немају за шта да се ухвате.

  2. Sa nekim stvarima se slazem, sa nekim ne, ali postujem tvoje misljenje i volju da ga izneses. Pogotovo se slazem sa, da se tako izrazim, sikaniranjem raznoraznih udruzenja i slicno, koja treba da se bore za bolje sutra. Ali isto tako, nije da neka promena nije potrebna, u situacijama koje bar iz mog iskustva, koriste moj pol kao izgovor. Kada sam na jedvite jade namolila roditelje da me prebace iz gimnazije u ugostiteljsku, od sekretarijata u toj skoli sam dobila preporuku da, kad mi se vec kuva, bolje da se udam nego da idem u skolu, uz podsmeh. I od zena i od muskaraca. Zato kazem, najbolje da svako promisli svojom glavom i da se svojim glasom i svime bori i zalaze za ono sto je zaista ispravno.

  3. Nikada vise nece biti koncepta klasicne ili tradicionalne porodice, jer celo drustvo je okrenuto ka unistavanju iste … pedercine, pedofili, nabedjene feministkinje, placene kurvetine od strane nevladinih organizacija na svaki moguci nacin unistavaju vrednosti koje su Bogom dane, a mesto zene je zacrtano kanonima i pravilima koje nijedan pojedinac, pa makar bio i Patrijarh ne moze da promeni. Od 5-og oktobra 2000. i „narandzaste revolucije“ sve krece planski da se unistava, od jezika (cirilice!), preko govora, sto je direktna posledica migracije stanovnistva iz svih krajeva u Beograd, ustasenja najgore vrste i fasisoidnog nacina razmisljanja i ponasanja, pri cemu LGBT, kvirija i ostale demonske organizacije guraju feministkinje u prvi plan kako bi na najperfidniji nacin prikrile sta se stvarno desava, do najgoreg propadanja celog drustva u moralnom, etickom i svakom drugom smislu! Moralni reperi vec odavno ne postoje, generacije su odrastale na postulatima „90.-ih“, a sada je doslo vreme za naplatu … ubistva, samoubistva, alkoholizam, nasilje, mafijasenje – sve su to posledice koje su nekada morale da „isplivaju“ … 15 godina posle bombardovanja krecu sve „lepote i cari“ osiromasenog uranijuma, ali se o tome cuti, tako da imam utisak da ove novopecene feministkinje sada zele da nam vrate milo za drago za sve ono sto smo „im uradili“ do sada … drzava koja je morala da uvede 15% zena u Policiju, Vojsku, Sudstvo, organe zakonodavne i izvrsne vlasti je samo kolonija koja sluzi kao opitni poligon satanizma sa zapada, sledeci korak je bio 15% LGBT populacije, a ono malo jada i sirotinje sto je ostalo je samo zakrpa sistema kome ce se naplacivati porez i sluzice kao glasacko telo da bi neki buduci placenici imali izgovor kada „pobede“ na izborima … zato, batalite te price tipa „rodna ravnopravnost“ i ostale budalastine, zna se gde je zeni mesto, tako je oduvek bilo, jeste i bice, a svi oni koji pokusavaju da na neki vestacki nacin izmene prirodan tok i poredak stvari, samo su kap u moru vremena ciji sat otkucava unazad.

  4. I da, samo da ne zaboravim – pogledajte slike Maje Gojkovic u ZVANICNOJ POSETI IRANU … nijedne novine to nisu objavile, ali kada je drzava jaka, sva sreca je sto su joj se oci videle … mozda je to zbog naocara, ali s’obzirom na stanje stvari u kulturoloskom i ideoloskom smislu – u toj zemlji tesko …;)

  5. Dovoljno je samo pomenuti „rodnu ravnopravnost“!
    Ko je imalo pismen zna da ROD imaju imenice a živa bića imaju POL! Čak su i posleratni (mislim na II svetski) birokrati bili pametniji jer se tada govorilo o „jednakosti i ravnopravnosti žena i muškaraca“.

    Kao i u (skoro) svemu, i ovde se preteralo.
    „Feministkinje“ se više ne bore za neka opšta prava, jer ih žene imaju, nego za nešto drugo. Postaju suprotnost sebi jer upravo ženama uskraćuju pravo izbora. naime, ako žena ŽELI da bude domaćica isto je toliko za pohvalu kao i kada želi da bude doktor nauka!

    Zaboravlja se ili namerno prećutkuje: „Svaki je posao koji se obavlja s ljubavlju umetnost!“

    Zašto bi biti dobra domaćica bilo manje značajno ili manje dobro nego biti dobar naučnik?
    Razliku može praviti samo bolestan mozak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.