O emocijama koje se pokazuju prema javnim ličnostima

U potrazi za pdf izdanjem druge i treće knjige trilogije za koju sam dobila preporuku, na netu sam naletela na blog koji povremeno čitam. Otvaram tekst misleći da će tu biti više reči o trilogiji koju tražim, kad tamo…ljudi ostavljaju komentare o knjigama koje ne vole, a među njima se našao i komentar da jednog pisca ne podnose.

To je bio „klik“ za ovaj današnji tekst. Ne želim da hejtujem one koji ne vole Tolstoja, Crnjanskog, Dučića, Kapora. Svaka knjiga nađe put do svog čitaoca. Ukusi su različiti i treba da se poštuju različita mišljenja.

Izvinjavam se autoru komentara u kome, između ostalog, stoji da nekog XY pisca ne podnosi. Šta znači voleti pisca, podnositi ga, šta znači ne podnositi pisca?

Iskreno, ne razumem. U mojoj bližoj i daljoj okolini često čujem komentare “ Tog pisca ne volim! Tu pevačicu ne volim! Taj glumac mi ide na živce!“

Ne opravdavam ni rečenicu „Tog političara mrzim“. Da li vi znate šta znače reči-ne podnosim nekoga, mrzim nekoga?

Kada političari vode pogrešnu politiku i kada smo toga svesni, treba se demokratski boriti protiv takve politike. Logično je i da se političari ideološki razmimoilaze. Ne možemo svi biti levičari ili desničari. Mada, realno posmatrano, tanka je linija što razdvaja ideologije. I desničari se bore za socijalnu pravdu, a levičari vole svoju zemlju baš kao i desničari.
Protesti koji se održavaju svake subote u Beogradu pokazuju da levičari i desničari mogu da razgovaraju uprkos različitim ideologijama. Niko od tih ljudi koji šetaju subotom ulicama grada ne mrzi druge.

Politika treba da bude lišena emocija. Ne postoje razlozi za jake emocije kao što su ljubav i mržnja. Ovo ne mogu da shvate fanatici sa jedne i sa druge strane.

Okej je kad neko kaže da se ne slaže sa pogubnom politikom ove vlasti i kada kaže „Ja sam protiv tog političara“. Naši životi zavise od politike. Ušla je u u sve pore ovog društva, od ekonomije, preko zdravstva, prosvete, kulture do ekologije.
Poličari mogu da nanesu štetu svojoj zemlji. Drugi političari možda mogu da pomognu zemlji. Zato je besmisleno kada političari, od one najmanje istance kao što je mesna zajednica do najviših organa vlasti ne daju svoje fotelje i misle da treba večno da vladaju.

Da ponovim još jednom- ni kada je politika u pitanju nisu potrebne jake emocije. Možemo da budemo protiv nečije politike i da podržavamo druge, bez mržnje i brutalnosti koju sada pokazuju pojedinci ovde i u regionu. Nadam se da razumete šta želim da kažem. Namerno sam napravila digresiju.

A zašto ne volite pisce, glumce, pevače? Odgovori su tipski: „Ovaj glumac je prorežimski, onaj navija za opoziciju!“ “ Mrzim tu pevačicu jer ima puno para!“ „Piše bljutave knjige!“ “ Ne razumem njegovo-njeno pisanje“.

Aman ljudi moji, da li vi lično poznajete političara X, pevača Y, glumca Z, pisca XY pa da morate da ga volite ili da ga ne volite? Ne spominjem ovde mržnju jer je ona najnegativnija ljudska osobina, najveća mana koju neko može da ima.

Loše je kad mrzimo one koje ne poznajemo i one koje poznajemo. Možemo da volimo ili da ne volimo samo ljude iz našeg okruženja i tada te ljude ne treba da fanatično-bolesno volimo ili bolesno mrzimo.

Fenomenom mržnje koju ljudi osećaju prema političarima i ostalim nabrojanim javnim ličnostima je nešto čime treba da se pozabave sociolozi i stručnjaci iz drugih oblasti.

Ja sam ovde, kao laik, iznela samo svoje skromno mišljenje sa kojim možete ali i ne morate da se složite.

Fotografija preuzeta sa ovog sajta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.