O deci i roditeljima, pisanju i svim drugim stvarima sa Blaženkom Vesić

Nisam imala priliku da sa Blaženkom Vesić uživo popijem kafu, Beograd i Kragujevac su udaljeni jedan od drugoga, i zato radim još jedan online intervju.

Ko je Blaženka Vesić? Mama, supruga, kćerka, snaja..ali i odličan bloger i freelancer. Završila je višu poslovnu školu u Novom Sadu, rođena u Rijeci a živi u Kragujevcu.

Dajem sebi tu slobodu da kažem da njen blog SKITARNIK spada u red najčitanijih i najuticajnih blogova u Srbiji.

       Blaženka kao mama

 Deca su pravo bogatstvo i Blaženka je bogata žena. Ima dvoje dece i često piše o njima.

Blaženka, kakve su mame 21.veka u Srbiji?

Ima nas raznih – od normalnih, iritantnih, do onih koje uopšte ne ispunjavaju tu svoju ulogu . Ako se osvrnem na ono vreme kad sam ja bila dete, mislim da su mame danas previše popustljive i da previše štite svoju decu. Znam mnogo njih koje i u petom razredu kontrolišu da li im je dete odradilo domaći i kako, koje pišu sastave svojoj deci jer ona to umeju (a ne znam ni kako da nauče na ovaj način) i slično. Štaviše, toliko njih, da se nekad pitam da li sam ja normalna što ne radim neke stvari umesto svoje dece. Nedavno sam se na jednoj radionici u predškolskom osećala kao pacijent. Pravili smo čestitke za Novu godinu sa decom. Ja sam naravno radila sa mojim sinom. Pustila njega da seče makazama, pa ono što treba da bude okruglo nije ličilo na krug. Pustila njega da šljapne neke šljokice, pa je prosuo celo pakovanje na samo jedno mesto. Sve u svemu, čestitka je bila takva da smo na osnovu nje i on i ja mogli da dobijemo dijagnozu.  Onda sam, kad smo završili, bacila pogled na to šta rade roditelji pored mene. To je bilo neko ludilo od čestitke koje je imalo zvonce u sredini pa kad ga povučeš, podigne se neka 3D jelka. A šta je tu dete radilo? Pa, gledalo! No dobro, i tako se uči. Ja valjda biram teži način.

Ako mogu da iskoristim priliku da kažem koje savremene  mame me iritiraju, onda su to ove: One koje po ceo dan pričaju mobilnim telefonom ne primećujući svoju decu ili provode vreme na netu (ja sam ova druga) , one koje samo kukaju, one koje misle da je privatni lekar obavezno bolji od onog u državnoj instituciji , one koje traže vezu i podmićuju lekare koji treba da ih porode, pregledaju i slično, one koje leče komplekse na svojoj deci pa ih upisuju na 15 različitih slobodnih aktivnosti da bi im dete bilo uspešno, one koje šalju decu da pevaju na TV-u pesme koje nisu dečije, one koje čim saznaju da su trudne otvore bolovanje iako su zdrave i prave i nemaju rizičnu trudnoću i ostale razmažene sorte.

Da li je teško ili lako biti roditelj dece koja od malih nogu znaju za mobilne telefone, laptopove i ostale tehnološke stvari?

Ne. Mnogo je lakše. Pre svega, možeš na miru da središ kuću i spremiš ručak. Samo ostaviš decu ispred ekrana (realno, svi to radimo i nadam se da se niko lažno ne zgražava nad ovom rečenicom). Možeš da im pokažeš šta je more (jer, jebi ga, nemaš para da ih odvedeš, a nije lepo da žive u neznanju) , možeš da pokažeš i druge stvari koje ne znaš  ni sam. I najbolje od svega, gde god da odu, uvek mogu da ti se jave i pozovu te ako imaju neki problem i uvek znaš gde su jer su čipovani mobilnim telefonima.

Da li si stroga mama?

Nisam. Ne idem u krajnosti. Prijatelj sam mojoj deci, razgovaramo, upoznajemo se, pokušavam da shvatim stvari iz njihovog ugla. Ali postoji granica između prijateljstva i roditeljstva i ona je kod mene jasna. Postoje pravila koja ne dozvoljavam da se prekrše i moja deca to poštuju. Na primer, kada ustanu, legnu idu negde, dođu odnekud, moramo da se poljubimo. Naravno, i između ih trenutaka. Imam maženu decu.  Ako naprave neku glupost, znaju da im sleduje kazna, ali isto tako uvek tu kaznu i ispoštuju. Ako sam zabranila mobilni, ja ne moram da ga krijem da ga moja kćerka krišom ne bi koristila. Ako sam zabranila igrice, moj sin neće da sedne da ih igra (ali će naći alternativu – gledaće  crtani ili snimak kako se igra igrica). Ali za ovakve stvari uvek imam dobre razloge i deca uvek znaju zašto su dobila kaznu.

Šta kao roditelj misliš o vršnjačkom nasilju i da li imaš neki predlog kako bi to nasilje moglo da se spreči i leči?

Toga je uvek bilo, ali mi se čini da ga danas ima malo više, upavo zbog gore pomenutih razmaženih roditelja koji svojoj deci svašta tolerišu i ispravljaju njihove greške. I tu je možda i glavni problem i rešenje. Naći adekvatnu kaznu, prvo za dete, pa onda i za roditelje. Ne smanjena ocena iz vladanja . Ali obavezna poseta psihologu, pedagogu i kazna za roditelja ako dete to ne ispoštuje.  Nažalost, u školi danas veća prava imaju deca nego nastavnici i čini mi se da su klinci i ovde previše zaštićeni. Često kažem (a stvarno to mislim) da bi decu koja maltretiraju druge trebao lišiti letnjeg i zimskog raspusta i organizovati im prinudni rad u školi (da kreče, čiste, pomažu domaru, operu svaku klupu, wc…) Kad već imaju višak energije… 🙂

Pošto ovako stvari ne funkcionišu još uvek, onda sa pričom o nasilju u javnost. Na društvene medije, to nam je svima dostupno uglavnom. Obrukati školu koja ništa ne preduzima. To provereno deluje.

FREELANCER-novo zanimanje u Srbiji

Kada si se i kako odlučila da budeš freelancer-saradnik kompanija u online poslovanju?

Pre 4 godine, kada sam ostala bez posla. Iz očaja. Kucala sam u Google uporno iste pretrage „Potreban radnik“ „Oglasi za posao“ i slično. Pošto nije ništa bilo u ponudi, gledala sam šta ja umem da ponudim. Onda sam tražila “ Posao pisanja“ jer to umem i volim. I tako sam došla do otkrića platformi za freelancere (danas je Upwork najpoznatiji) i videla koliko more posla zapravo postoji. Samo treba imati znanja i veštine koja možeš ponuditi na daljinu.Mislim da jedno dve nedelje nisam spavala od uzbuđenja kad sam to otkrila. To mi je bio jedan sasvim novi svet.

Koja predznanja moraju da imaju oni koji žele da se bave ovim poslom?

Mislim da je engleski jezik ključna stvar, mada sam ja i to naučila usput. Ali bar onaj nivo da razumeš šta poslodavac hoće od tebe bez Google prevodioca. To ne mora biti pisanje, kao što ja radim. Može biti sređivanje excell tabela, obrada slike u Photoshop-u… Ipak, kako se konevrzacija sa klijentima odvija na engleskom, onda je to bitan preduslov. Ako ništa drugo, da prokljuviš šta se sve traži i šta bi mogao da prvo naučiš, pa ponudiš kao uslugu.

Da li od ovog posla može da se živi ili je on samo dopuna kućnog budžeta?

Može da se živi, kad zaista savladaš neku veštinu i izdvojiš se od proseka i zaista ozbiljno zapneš da radiš. To je posao sa punim radnim vremenom,iako rad od kuće zvuči kao neka laganica. Mislim da programeri i dizajneri mogu baš lepo da rade, ali ima prostora za svašta. Uvek sam se pitala, kad sam radila za nekog klijenta, kakvu on korist ima od toga? Šta on to zapravo radi? Kako zaraditi od bloga – ono što sam po tom pitanju shvatila napisla sam u ovom tekstu http://www.skitarnik.com/2016/10/kako-zaraditi-od-bloga.html I tako učiš ono što ljudima treba.

 Ja se ne ubijam od para jer nisam fokusirana na jednu stvar i nemam mesto da se izolujem i radim 8 sati dnevno. Moj radni dan uključuje i pranje veša, kuvanje ručka i ostale kućne poslove i to mi oduzme energiju, koncentraciju. Mislim, teško je pisati kad oko tebe vrište deca (što tvoja što tuđa)  dok se u pozadini histerično smeje Sunđer Bob. Hej, ja sam ipak samo jedna!

Šta su prednosti a šta mane rada od kuće?

Eto, odgovorih gore. Prednost je to što sam organizuješ svoje vreme i uvek možeš da odvojiš vreme za neke drage ljude, dešavanja. Sa druge strane, organizacija je preteška. Previše stvari ti odvlači pažnju i tvoj radni dan traje ceo dan i to je iscrpljujuće!

Freelanceri uglavnom rade za strane kompanije. Šta je sa srpskim kompanijama i većim firmama?

Ne moraju da rade za strane kompanije. Može i za domaće, ali nema baš neka platforma na kojoj one nude posao.  Tu treba biti malo preduzmiljiv pa pojuriti neke firme i ponuditi svoju uslugu.  Recimo, neko kome super ide vođenje društvenih mreža i zna kako da animira publiku, može da nudi vođenje Facebook stranice. Toliko je firmi sa očajnim nastupom na Fejsu. Neko ko ume da piše, može da ponudi svoje usluge nekoj firmi i ponudi kreiranje i vođenje bloga na njihovoj korporacijskoj stranici, o njihovoj firmi,proizvodu… Mislim da nismo mi još na tom nivou da prepoznajemo značaj ovih stvari, ali napredujemo…

O Skitarniku

Blaženka, dugo godina vodiš blog pod nazivom SKITARNIK. Kako si se odlučila da otvoriš blog i da nosi baš ovaj naslov?

Ja sam blogovala i ranije na blog.rs pokušavajući da se odreknem cigareta tako što ću uposliti ruke nečim drugim. Pošto ne znam da heklam, pletem, rešila sam kucam po tastaturi. Onda sam napravila pauzu od jedno 4-5 godina (pušenje sam ostavila, naravno) i to je isplivalo iz moje podsvesti.Sanjala sam da sam napisala knjigu koja se zvala „Skitarnik“. Ništa pod milim Bogom ne znači ta reč, ali mi se dopala pa sam se pitala šta je podsvest htela da mi poruči. Nemam živaca ni materijala ni mašte za knjigu, ali blog je odlična alternativa 🙂

U to vreme negde sam  započela sa frilensingom i shvatila sam da mi treba neki dokaz da sam pisac, makar i na srpskom. I tako je nastao blog Skitarnik.

Imaš šarolik blog. Skitarnik se bavi roditeljstvom, bavi se zdravljem, zaradom od pisanja, a prva kategorija se zove „ Glasno razmišljam“. Broj poseta je veliki i tvoj blog je čitan. U čemu je tajna uspeha bloga, ako možeš da otkriješ?

Pa ne znam. Ljudi uglavnom komentarišu da ih moji tekstovi zabavljaju i mislim da je taj pristup „mukama“ ono što ga čini drugačijim. Ne volim da pišem klasične 100 puta prežvakane savete i razmišljanja niti da ih uvijam u šareni papir. Stvari su takve kakve su i ne ulepšavam ih pa mislim da se zato mnogi nađu u mojim tekstovima. 

Dugo je tvoj blog bio na free platformi, a onda si se odlučila na sopstveni domen.

Da li se nešto promenilo od tada, broj pratilaca i čitalaca?

Ne posebno. Da, imam više „slučajnih“ pratilaca na Facebook stranici, ali mislim da je više zbog vizuelnog doživljaja i tema, nego zbog imena. Meni je lepše. Ja mislim da sada mogu blogu da pristupim profesonalnije i imam više ideja ( i manjak vremena, dabome) . Platforma (Blogger) je i dalje besplatna, samo sam je preuredila, okitila novom (besplatnom) temom i kupila domen. 

Free platforma ili kupljeni domen, šta je bolje?

Počneš besplatno, dok ne shvatiš gde ideš i kako ćeš dalje, dok ne opipaš puls čitalaca. Onda je vreme da ga častiš unikatnim imenom! Mada, nije loše ni odmah zagristi u taj kolač, suma novca koju treba izdvojiti nije smak sveta, a teraće te da se drugačije odnosiš prema svom blogu.

U suštini, lično mislim da ako je blog dobar, naći će publiku i bez kupljenog domena.

Kakvo je tvoje mišljenje o zajednici blogera u Srbiji?

Ima ih više i ima ih raznih 🙂 Ima onih koji su stekli neko ime, reputaciju i oni se drže za sebe. Ima i nas koji smo drveniji i nekako neprilagođeni ovim prvima. Rekla bih u stvari da postoje klanovi.  Ne znam, ja nisam neki aktivista, zatvoren sam tip čoveka, više gledam nego što učestvujem. Blogerske FB grupe mi u svakom slučaju više pomažu, nego što odmažu.

Blaženka u trenucima odmora

Pored porodičnih obaveza i rada, koliko vremena odvajaš za sebe?

Nedovoljno 🙂 Nekad mi se čini da stalno nekome treba nešto od mene i da bi svet stao da me nema. U suštini, relaksiram se tako što idem na zumbu tri puta nedeljno. Tamo se isključim, umislim da sam kraljica plesnog podijuma (zlo i naopako kad se spustim i pogledam svoje pokrete u ogledalu)  i regenerišem nervne ćelije. Šetam. Obavezno, svaki dan, kad je lepo vreme i kad ništa ne pada. Ako to znači do najdalje prodavnice da kupim hleb, onda tako.

Koje knjige čitaš u trenucima predaha? Deliš li knjige na „lake i teške“?

Iskreno i bez uvijanja, mislim da više od godinu dana nisam pročitala knjigu. Ne delim ih na lake i teške i povremeno prijaju i jedne i druge. Najgore je kad su stvari koje radiš (pa makar bile i čitanje) ravna linija. Cenim svaku knjigu. Znam kako je teško napisati jedan tekst i ne izgubiti konce, a kamoli celu knjigu. U poslednje vreme u biblioteku idem samo da deci uzmem nešto za čitanje.

Televizija ili radio-kome daješ prednost?

Radio. TV slabo gledam, samo kad sam bolesna. I razbolim se još više! Okrenem dnevnik uveče pre spavanja (vratim unazad) i odlušam one najavne vesti. Informišem se preko neta uglavnom.

Radio slušam na putu do treninga (skoro sat vremena) i nazad. Jedno vreme sam slušala i podkaste na temu internet marketinga i blogovanja. Eto korisnog načina da se iskoristi vreme na slušalicama! Tako se može naučiti jezik na primer.

 Gde je lepše letovanje – na moru ili u seoskom turizmu?

Na moru. Rođena sam na moru i maštam da se preselim u neko primorsko mesto.  Selo mi je odlično jednom nedeljno za detoks mozga ( a i jer nikad nemam para za more).

I za kraj, da li su ti bila dosadna ova pitanja?

Ne, zato sam i bila opširna. Naprotiv, mislim da je ovo tvoj fah i da ovo odlično radiš, te da jedan deo tvog bloga treba da bude isključivo u intervjuima i da razviješ karijeru od toga. Kao freelancer 🙂

Blaženkin SKITARNIK 

FB strana bloga                                                                

                                                                        

 

3 thoughts on “O deci i roditeljima, pisanju i svim drugim stvarima sa Blaženkom Vesić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.