O Beograđankama

Ovaj, kao i naredni tekstovi inspirisani su romanom “ Prave Beograđanke“ Igora Marojevića

Ko su prave Beograđanke? Da li su to žene, devojke rođene u ovom gradu, ili su to one čiji su preci došli u Beograd pre trećeg, četvrtog, petog kolena?

Beograd postoji vekovima. Osvajači su mu menjali ime, porobljavali ga, uništavali, ali i gradili u njemu. Beograđani i Beograđanke, one prave nisu pale sa neba u ovaj grad.

I njihovi preci, iz trećeg ili četvrtog kolena došli su u Beograd, sa neke periferije koja u to vreme nije pripada gradu, ili iz nekog drugog grada i mesta u Srbiji.

Termin „prave Beograđanke“ koristi se u snobovskim krugovima koji na svaki mogući način pokušavaju da omalovaže sve ostale koji žive u Beogradu. Oštra sam, znam, ali mislim da u mojoj tvrdnji ima istine.

Beograd, Beograđani i Beograđanke rado su sve primali u svoj grad. Veliko naseljavanje Beograda počelo je posle drugog svetskog rata.

Te nove stanovnice Beograda pokušale su da se uklope u sredinu. Mnoge nisu uspele i to im one stare Beograđanke zameraju.

Prave Beograđanke su one rođene u ovoj metropoli. Različite su po karakteru, po stilu oblačenja, po tome kako doživljavaju svoj grad.
Neke su femma fatale, neke nisu.

Ali, sve zajedno su jake i hrabre. Jake i hrabre su i one Beograđanke koje su došle u Beograd pre 40, 50, 60 godina.

One starice rođene u Beogradu preživele su okupaciju. Ostajale udovice i podizale su same svoju decu. Druge su sa muževima nastavljale život pokušavajući da ga olakšaju.

Građanske porodice posle drugog svetskog rata bile su žrtve pobednika, u većini slučajeva.

Kakve su danas prave i one doseljene Beograđanke?

Ponavljam, hrabre su, jake, spremne na rizik. Takve postoje u mojoj bližoj okolini.

Lepe su, poznato je da stranci hvale lepotu Beograđanki.

Imaju ukusa i mere. Kulturne su i fine. Doduše, ima i onih koje psuju, koje se oblače neukusno, koje ne znaju za meru u svakom aspektu svog života.

Sve smo različite. Razlike treba da postoje, jer je užasno biti uniformisan, ukalupljen.

Ja sam rođena Beograđanka i ugrizem se za jezik svaki put kad to kažem. Ne želim da budem proglašena za snoba i malograđanku.

Prihvatam sve koji žive u ovom gradu. Besnim samo na političare dođoše koji uništavaju trenutno moj grad.

I nemam nameru da se hvalim svojim precima, a imam razloga za to. Prave Beograđanke ne ističu stalno svoje poreklo i nisu sklone hvali.

Prave Beograđanke znaju da drugi treba da hvale njih. Ne pribegavaju samohvali.

O vezama pravih i ostalih Beograđanki sa kriminalcima drugi put 🙂

Fotografija preuzeta sa sajta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.