O autoru

Zovem se Radmila Čeh. Ime sam dobila po svojoj babi, tatinoj mami. Koristim ga samo u zvaničnim institucijama, inače me svi znaju kao Radu Čeh. Nadimak više volim od pravog imena, priznajem.

Završila sam XII beogradsku gimnaziju i nakon nje pokušala da upišem Filološki fakultet u Beogradu, smer srpskohrvatski jezik i književnost. Nisam uspela, ali sam zato posle uspešnog prijemnog ispita upisala Bogoslovski fakultet SPC. Nažalost, studiranje sam morala da prekinem zbog porodične tragedije.

18 godina sam radila u državnoj upravi.

Pišem od detinjstva. Počela sam sa pesmicama i nastavila sa pričama. Sećam se da sam dobila neku nagradu u osnovnoj školi. Nagradu sam primila u mesnoj zajednici. Uručio mi je neki „važan čika iz opštine“.

Blogujem od 2003.godine i promenila sam nekoliko blog platformi i nadimaka-od Sonatice preko Džudi do Rada72.

Ovaj blog se zove Dnevnik slučajne domaćice, jer sam zaista od 2011.godine slučajna domaćica.

Na blogu ne možete naći recepte za torte, slana ili slatka jela jer nisam kuvarica.

Pišem pripovetke u nastavcima, radim intervjue sa zanimljivim ljudima koji imaju šta da poruče široj javnosti. Pišem i o aktuelnim stvarima u našem društvu, o životu i onome šta život donosi, bavim se pomalo medijima, a nađu se tu i teme iz privatnog života.

Dakle, blog je šarolik i ostaće i dalje takav.

Dodala bih još da obožavam životinje, proleće, nes kafu bez pene i da sam zavisna od cigareta, pisanja i čitanja dobrih knjiga.

Lavica u horoskopu, ne svojom voljom-solo.

18 thoughts on “O autoru

  1. Draga moja,
    Pozdravljam te i molim kad otkrijes moje komentare u svom virtuelnom djubretu da me izvadis odatle, sestro slatka… 😀
    Hvala.

  2. Мајке, рађајте својој деци сестре. Кад порасту оне постају тетке, а тетке су најлепши, непроцењиви дар сваком детињству – Душко Радовић
    Кад су били баш мали сестрини клинци су ме звали Кека јер је то „модевна виба која гвади кавијеву“. Они су порасли, али ја сам и даље Кека коју најбоље обожавају :-).
    Често ћу свраћати у госте 🙂

  3. Obožavala sam svoje tetke, od pet, ostale su mi dve.
    Ja sam sestra, ali mi nije dato da postanem tetka-mislim na ono rođena, jer se moj rođeni brat nije oženio.
    No ponosna sam tetka deci mojih braće i sestara od tetki, ujaka i stričeva, i to se računa, zar ne?
    Živele tetke!

  4. Rado draga, htela sam da komentarisem pricu o Natasi ali mislim da nisi dozvolila komentare. Zasto ? Nasilje bilo kog tipa je nesto na sta stalno treba skretati paznju ne bi li se svest svih nas podigla na visi nivo.

  5. ja htela da ti napišem nešto lepo ispod jednog teksta, al nema gde… msm, možda je moj komp malo priglup, godine ga stigle 🙂 u svakom slučaju, htela sam da ti pošaljem jednog veeelikog smajlija 🙂

      1. ma nema veze, smajli ovde – smajli onde… 🙂 🙂 🙂 htela sam da kažem, ne obećavaj da nećeš da izdaš knjigu, nego da „nećeš baš u ovom trenutku“ – što rekla moja baba Caja, nikad čovek ne zna šta nosi dan a šta noć 🙂 🙂

  6. Procitala sam Vas intervju sa Gdjom Sarac. Pre toga i recenziju njene knjige ,, Zid tajni,, pa se pridruzujem jer sam i ja u neku ruku pisac, novinar, zasad u pocetnickim pokusajima. Dve godine pisem i uredjujem casopis za lica ostecenog sluha Vojvodine – ,, Glas tisine,,, uskoro treba da mi izadje iz stampe minimonografija o 70+ godina rada Pokrajinskog Saveza gluvih i nagluvih. U toku je pisanje knjige prica iz zivota OSI… po prirodi svog ostecenja (gluvoce) od detinjstva sam pretezno usmerena na pisanu rec…veliki pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.