Novogodišnji intervju sa Ljiljanom Šarac

Ljiljanu Šarac sam slučajno srela na beskrajnom prostranstvu interneta. „Prepoznale smo se“. Obe volimo da pišemo, ali znam da ona to radi mnogo bolje od mene.
Ko je Ljiljana Šarac? Rođena je 1971.godine u Smederevu, završila je Filološki fakultet-smer srpski jezik i opštu književnost. Radila je kao novinar, a sada predaje književnost u osnovnoj školi „Stefan Dečanski“ u Beogradu.
Ljiljana je uz pomoć Književnog kluba Smederevo objavila zbirku pesama „“Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Dobitnik je nagrade „Smederevski Orfej“.
Do sada je objavila tri knjige: Gde sam to pogrešila?, Opet sam te sanjao i Zid tajni.

Ljiljana, hvala Vam što ste pristali na ovaj intervju. Na samom početku zanima me ko Vam je usadio ljubav prema pisanju i književnosti?

Draga Rado, hvala Vama, što ste u tom beskrajnom prostranstvu odabrali baš mene. Sličan se sličnom raduje, a mislim da je potrebno da i ženski lobi malo proradi na našem Balkanu, jer bi nam svima bilo i lepše i lakše. Tamo gde se takvi savezi sklope, sve biva poetičnije, jednostavnije, izvesnije!
Radujem se svakoj prilici da se približim čitaocima i onima koji misle ili vole isto što i ja!
Onaj ko je uvek video više i znao bolje, osećao dublje i uspevao da me vodi kroz život mudrim savetima i čistim srcem – bio je moj otac. Trudio se da mene i brata vaspita da budemo čestiti ljudi, dodajući tome i prstohvat nade da će jedno od nas voleti da čita bar upola koliko i on.
Kod mene se ta klica primila i evo je buja i nadrasta i samu njegovu početnu zamisao. Ne samo da čitam i da druge podučavam da to čine, već i pišem!

Kada ste počeli da pišete pesme?

Napisati pesmu je hrabar čin. To mogu da kažem sada, kada ih čitam u potrazi za esencijom mudrosti i snažnim emocijama.
Onaj ko ih piše mora svoju dušu potpuno da ogoli, da svoje srce da svakome na dlanu!
Srećom, pa to nisam na taj način doživljavala onda kada sam pesme počinjala da pišem, jer sam bila previše mlada za takve misli. Još u nižim razredima osnovne škole pisala sam pesmičice i učestvovala na raznim konkursima kojih je bilo na pretek u dečijim časopisima koje smo čitali. Česte nagrade su me ohrabrile i motivisale, pa je pisanje pesama za mene postalo neka vrsta pisanja stihovanog dnevnika. Uživala sam u tome skoro svakog dana. Naravno da bi najveći deo tako nastalih pesama danas na kompjuteru završio u korpi, ali je to imalo svoju svrhu u brušenju izraza i savladavanju pesničke tehnike.

Šta za Vas znači nagrada “ Smederevski orfej”?

Svakom umetniku je potrebna potvrda za ono što stvara. Glumac igra pred publikom, pijanista očekuje dobre slušaoce, pesnik i romanopisac žude za čitaocima. Samo, glumac i pijanista će prema aplauzu znati koliko su bili dobri, a pisci će tavoriti u mraku neznanja, žudeći za povratnom informacijom.
Za podizanje samopouzdanja su tu rodbina i prijatelji, ali svima je cilj da izađu iz tog poznatog kruga.
Danas je lakše, jer se preko mreža mnogi čitaoci jave i ostave svoj komentar, ali nekada toga nije bilo. Zato su nagrade potvrda uspešnosti onoga što radite. I niko nije ,,imun’’ na njih. Zato je za mene ,,Smederevski orfej’’ bio vrhunac mog pesničkog stvaralaštva!

                                                                      Ljiljana kao pisac

Ljiljana, pesnik ste a i pisac. Da li je lakše pisati pesme ili prozu?

Često danas možete da čujete oporu ironičnu konstataciju da svi pišu i da svako može da objavi knjigu. A ja uvek kažem samo jedno: A šta je u tome loše?!
Neka svako pokuša da napiše samo desetak strana na temu koju će sam sebi zadati, pa će da vidi koliko je to ozbiljan i zahtevan posao.
Nije lako napisati ni recept za dobar kolač, a nekmoli dobru pesmu ili roman! Smatram sve podjednako teškim, odgovornim i ozbiljnim!

Do sada ste objavili tri knjige: Gde sam to pogrešila?, Opet sam te sanjao i Zid tajni. Vaše knjige nisu samo ljubavni romani. U knjigama se mogu naći i istorijske ličnosti, a bavite se i psihologijom u jednoj od njih.
Kako ste pronašli inspiraciju da pišete o srednjevekovnoj Srbiji i o jednom srpskom prestolonasledniku?

Srećna sam što sam nove i intrigantne teme pronašla i popularisala pre nego što su na velika vrata došle na naše TV ekrane (mislim na ,,Senke nad Balkanom’’ i ,,Nemanjiće’’ koji će uskoro biti emitovani, a čemu se iskreno radujem).
Stvar je u ličnom afinitetu, jer obožavam istorijske teme, ali obrađene na relaksiran, dinamičan i zanimljiv način, a ne suvoparan i zamoran.
Otuda sam posegla za temom koja mi je bila nadohvat ruke, budući da sam rođena u Smederevu, a to je večito intrigantna priča o Prokletoj Jerini.
A, onda, kao da sam otvorila Pandorinu kutiju, jer se sam po sebi nametnuo jedan takođe intrigantan princ – Đorđe Karađorević, da bi treće izvlačenje stalo na Jeleni Karađorđević, udatoj Romanov, koja je nepravdeno zaboravljena i skrajnuta od očiju javnosti.
Tako ja njima dođem kao pisac-advokat koji ih od srca brani i ispravlja istorijsku viševekovnu nepravdu!

Da li je bilo teško pronaći izdavača koji bi objavio knjigu?

To spada u domen naučne fantastike i dobitka sedmice na lotou!

Koliko je teško danas objaviti knjigu u Srbiji?

Objaviti knjigu je i teško i lako. Ko ima para, može to učiniti sad i odmah! Ko ima nameru da to uradi kod poznatog izdavača, onda je to izuzetno teško.

Kako su izgledale promocije Vaših knjiga, da li su bile posećene?

Promocije knjiga su neophodne i izuzetno važne. One piscu daju treću dimenziju, pokazuju da je stvaran, da je od krvi i mesa, da nije neki čovek od papira. Razgovor sa čitaocima je uzbudljiv, prosvetljujući, on me motiviše i podstiče da radim još više i da budem još bolja.
Još uvek mi je potrebna velika pomoć prijatelja, jer još nisam postala ime koje svi prepoznaju. Otuda je i posećenost različita, u zavisnosti koliko vremena i energije uložim u organizaciju i pripremu.
Čeka me još mnogo rada i dobrih romana, pa da ne strepim koliko će ljudi biti u publici. Mislim da je za sve potrebno vreme. Ne očekujem uspeh preko noći, ali zato će biti slađi, kada jednom izađem iz senke.
Da li planirate i medijske promocije-na televiziji i radio emisijama posvećenim kulturi?
O, danas nema ničega bez medijske pažnje. Bez nje vas nema, kao da ne postojite. Otuda činim nadljudske napore da dospem u medije, i svako pojavljivanje je herojsko delo i veliki uspeh.

Na svojoj Fejsbuk stranici nagrađujete jednog čitaoca svojom knjigom. Kako će se vršiti izbor po kome će se knjiga nekome darovati?

Volim nagradne igre. One me uvek odvedu korak dalje u upoznavanju sa čitaocima. Izbor je stvar intuicije i inspiracije. Zaintrigira me neki komentar, fotografija, ime, prezime…

Ljiljana kao nastavnik

Radite kao nastavnik srpskog jezika I književnosti u jednoj osnovnoj školi. Da li je lako raditi sa mladima, odnosno sa tnejdžerima?

Deca su čiste duše. Njihova energija je pravi eliksir! Oni svakoga dana slave život. Od njih učim kako treba gledati na svet oko nas!
Uživam u svom poslu. Ne postoji ništa odgovornije, a ni lepše, od podučavanja tih mladih ljudi.

Program školske lektire se već duže vreme ne menja. Da li mislite da ga treba promeniti i osavremeniti ili je bolje da ostane ovakav kakav je sada?

Tekstovi u čitankama i lektire su tako dugo isti, kao da su u kamen uklesani. Svima bi bilo i bolje i lakše kada bi se slušala i deca i struka, i kada bi došlo do promena. Bilo bi to kao da otvorite prozor u nekoj vrlo zagušljivoj i prašnjavoj prostoriji.
Da li vaši učenici znaju da ste pisac i šta misle o tome, šta vam kažu?
Đaci vole pozitivne primere i u nastavi i u životu. Često me zapitkuju o pisanju, malo da bi štrpnuli od časa, a malo jer ih stvarno zanima.

Novogodišnje želje

2017.godina se polako bliži kraju. Kako biste je Vi ocenili, da li je bila dobra ili loša? Mislim na ličnom i na globalnom planu?

Kako starim, sve više učim da slavim život i svaki novi dan. Gledam tuđu i svoju decu kako rastu, i osećam zadovoljstvo i ponos!
Pisanje me je ispunilo i usrećilo. U 2017. sva tri romana su doživela drugo izdanje. Za pisca koji je tek zasvetlucao u nastojanju da postoji na srpskom književnom nebu, ja sam prezadovoljna!

Kako provodite školski raspust koji uskoro dolazi i šta radite kada imate slobodnog vremena?
Raspustu se radujem kao i deca. To vreme koristim da se vidim sa svojim drugaricama, i da se družim sa svojim ukućanima.
Inače, svaki slobodan trenutak koristim ili da čitam, ili da pišem.

Koje knjige biste preporučili čitaocima ovog bloga?

,,Kuća orhideja’’ – Lusinda Rajli, ,,Lutka od marcipana’’- Muharem Bazdulj, ,,Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda’’ – Nenad Novak Stefanović
Znam da je ovo šareniš, ali ja volim dobru knjigu. A za mene je dobra ona o kojoj ću danima da razmišljam nakon što je pročitam.

Da li na kraju godine pravite bilans onoga šta ste ostvarili i da li pravite planove za iduću godinu?

Upecali ste me! Ja večito pravim planove! To nekako daje smisao svakom novom danu.
No, čovek sneva, a Bog zapoveda. Imam mnogo želja, a videćemo šta će biti volja Njegova.
Ja Vam od srca želim, pored dobrog zdravlja i uspeha na svim poljima života, da u Novoj 2018. godini dobijete neku književnu nagradu, a takođe Vam želim i vama i nama čitaocima još jednu Vašu knjigu.

Koje su Vaše novogodišnje želje?

Hvala na inspirativnim i drugačijim pitanjima! Hvala na prilici da malo ,,proćaskamo’’! I hvala na lepim željama!
Želim da u Novoj godini moj stariji sin uspešno položi svoj prvi ispit koji dugo i predano sprema.
Želim da mlađi sin odluči koji će fakultet da upiše, jer nas njegova nesigurnost čini nesigurnim.
Želim da sa suprugom otputujem na proleće na neko lepo mesto i tako proslavimo dvadeset godina braka.
Želim da moj četvrti roman ugleda svetlo dana sredinom godine.
I želim svima zdravlja i smeha, jer kada njih imaju – imaju sve!

Hvala Vam na ovom razgovoru.
Sve o Ljiljaninom stvaralaštvu možete naći na FB stranici

2 thoughts on “Novogodišnji intervju sa Ljiljanom Šarac

  1. Hvala Marijana, u Ljiljanino i moje ime 🙂 Bilo mi je zadovoljstvo da radim ovaj intervju i vidim da je čitan, što me raduje..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.