Novogodišnja euforija

Ne volim dočeke novih godina. One znače samo da si godinu dana stariji, i ništa više. Jedna brojka u kalendaru koja se menja.

Moja sestra obožava euforiju te noći. Ima klince koji su već veliki ali ukrašava stan i jelku, a moj sestrić te večeri neće biti kod kuće. Ide kod drugara. Zet radi- taksisti vole nove godine, lepo zarade tada.

Sestra ide sa klinkom možda na Trg da sluša Cecu, ili će celo veče biti kod nas, videćemo.

E, sada kreće ovo „novogodišnja euforija“. Upravo iz razloga što nam dolaze „gosti“ tj sestra, klinka, zet, ovih dana mamu trese NG euforija. Kupovale smo kao da će biti smak sveta te noći. Nešto od mesa- biće i za Božić koliko smo kupile, pa za salate, torte, sokovi, neizbežna Koka-Kola, vino, pivo..kao da ćemo ugostiti četu vojske. OK, sutradan mi dolazi tetka, ali ona pije kafu u enormnim količinama, i sa kafom smo se „naoružali“ i ne pije alkohol, sem ponekad. Ne jede slatko, kaže da drži dijetu.

Danas moja majčica mene pošalje u „Ideju“ da kupim dve stvari. Sve već kupljeno ovih dana.

Obično ne nosim mobilni u radnju, ali danas ponesoh. Čujem zvuk Vaja Kon Dios i mamin glas“ kupi i ulje!“ Kroz par minuta stigoh do mesnih prerađevina i vidim butkice. Ovog puta zovem ja nju „A da kupim i butkice? “ Spremno reče – da, i dodade još nešto na spisak.

Da li sam vam rekla da ne volim dočeke novih godina? Jesam, ali nisam rekla da MRZIM tu euforiju i ludilo u samoposluzi.

35-ta na kasi, iza mene red se otegao do onih vitrina sa mesom. Rade četiri kase. Da sam otišla u drugi red bila bih možda četrdeseta ili četrdeset peta. Ma, ne može igla da padne međ taj narod. Jedva sam kupila novine i to uz svađu „Samo da ubacim novine u korpu, neću preko reda“

– Hoćeš, hoćeš – neka baba se ustremila na mene.

– Aman neću, odoh u drugi red

Uzela sam malu korpu umesto kolica. Greška, najveća! Jedva držim onu korpu, moja prodavačica na mesnim prerađevinama dade mi dve velike butkice „Lepe su dušo, a što ne uze kolica?“

Žena ispred mene gunđa. Kasirka ispituje na sav glas nekog dedu “ A što nećete kupon za nagradnu igru“

– Au, svi čujemo, da li je deda gluv? razmišlja glasno momak iza mene.

I tako, klaj, klaj, posle dužeg vremena stigoh do kase.

– Da li imate veliku kesu?

– Nemam, uzmite kod druge kase!

– Dobro, rekoh umorno i spustih korpu da ona sabira i vadi iz korpe sama, dok ja tražim veliku kesu. Naravno, svi su u tom drugom redu mislili da hoću preko reda, pa sam se još objašnjavala.

Uzeh kesu, dođe druga prodavačica, poče da pakuje, ova kasirka mi reče iznos koji treba da platim, i pre nego što je stigla da pita za kupone rekoh joj da neću kupone. Dadoh pare, pita da li imam sitno? Nemam, ženo valjda imaš sitnine,  vidi koliko si ljudi poslužila pre mene, gunđam u sebi.

Izađoh iz „Ideje“, teglim onu kesetinu, brojim korake do kuće.

Taman sam ušla kada sa vrata čuh mamine reči:

– A kada da kitimo jelku i da li ti je moja Verka dala dobre butke?

Malo je falilo da opsujem glasno, a ja nikada ne psujem. Em sam se gnjavila ovih dana po pijaci, po „Ideji“, po „Liliju“, em sam crkla noseći butke i još svašta uz njih a ona bi da ukrašava stan! Aman ženo, polako, mislim se u sebi, pusti me da danem dušom.

Pogledoh na sat. Ostala sam u prodavnici čitavu večnost. Samo mi još fali da odmotavam one novogodišnje kineske sijalice i probam kako rade.

Ja definitivno ne volim ovu euforiju. Nijedne večeri ne legnem pre jedan, pa meni je Nova godina svake noći 🙂

12 thoughts on “Novogodišnja euforija

  1. S radošću idem u prodavnicu, uzgred fenomenalno se razumem u butkice :D, i podnosim sve torture eiforije praznika, ako to moje požrtvovanje, mene automatski briše sa spiskova ljudi angažovanih oko svih vrsta dekoracija 😀

  2. … no bez obzira na činjenicu da sledi još jedan tekst, ja bih ti sad poželeo sve najlepše u Novoj godini. Jedan put više je bolje negojedan put manje.

    Izbegavam te velike nabavke, i to je jedina nabavka koju u kući ne obavljam ja. Nisam vozač, a Čačak nema tako razvijenu mrežu gradskog prevoza, jer nema ni tako velikih udaljenosti kao što su beogradske. Ni, kad nosite pune kese, i sto metara je maratonsko rastojanje

      1. To je istina, i to kažu da je u Čačku džabe. Kad odem kod brata u Beograd, uverim se da je ta priča otprilike tačna. 🙂

        1. Mi se možemo i u Beogradu upoznati.
          Pitala sam jednog inspektora koji mi je dolazio kao svedok, zašto je to tako, da li grad ima velike lokalne takse, jer sve drugo isto košta, auto, delovi za auto, gorivo, porezi i doprinosi…dobila sam odgovor da nema velikih lokalnih-gradskih taksi, već grad jednostavno određuje toliku cenu.
          Ovo nije tema za novogodišju noć, srećna Nova godina :).

  3. A ja još uvijek malko volim euforiju, sav onaj blještavi naqkit i na tren pomislim da je život bajka. Nažalost ne biva uvijek tako, ali se nadam da će biti nekad bolje 🙂
    pozdrav

  4. I meni je sva ta euforija zabavna. Knez je uvek pun ljudi, čuju se trubači, narod igra onako spontano, ulice su ukrašene, svi vuku kese sa poklonima 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.